Норвешко O

[J o e]

Знам да сам обећао да више нећу гатати шта је правописац хтео да каже него код неједнозначних прописа узимати облик који лично сматрам бољим. Ипак, да пробамо да интерпретирамо Рајића.

У прилагођавању норвешких и шведских имена и назива посебно је проблематичан глас /u/ који се пише o када је дуг (углавном када иза њега стоји само један консонант, нпр. Bofors, прилагођено Буфош, при чему се консонанти из другог дела сложеница на рачунају, нпр. Boströom прилагођено Бустрем), а када је кратак o или u, као и глас /o/ који се пише å и o. Ослањањем на писмо, женско име Ulla и мушко Ola постају Ула и Ола, а ослањањем на изговор Ула и Ула. Тежи је случај када истовремено делује и тежња за сажимањем идентичних вокала па топоним Mosjøen пређе преко Мушеен у Мушен, што је сувише измењен облик. [Правила изговора су сувише сложена за практичну употребу у прилагођавању. Зато је најбоље да се код тих гласова остане при изворном писању, дакле Ула и Ола, па и Мошеен.]

Слово е на крају имена може бити ознака дужине, нпр. Moe са изговором /mu/ или део имена Skoe са изговором /skue/. Не постоји једнозначно правило, али је мања грешка ако се немо е изостави него ако се задржи.

Ево како су то разумели википедијанци, ослањајући се на Правописни речник.

Посебно је проблематичан вокал [uː] (дуго у), који се обележава словом o. Мада га треба преносити према писму (Осло уместо „Услу, Ушлу“), постоји низ изузетака: Буфош (Bofors) уз Бофорс, Бустрем (Boström), Мушеен (Mosjøen). Последње не треба сажимати у Мушен. Ослањање на писмо, пак, свој значај исказује када постоје парови као што су женско име Ulla и мушко Ola. Изговорно, оба су Ула, али пратећи писмо, добија се раздвојено Ула и Ола.

Откуд реченица у угластим заградама на нашем сајту? Је ли Рајићева? Ако јест, онда су правописци сасвим погрешно поступили прописавши Мушеен.

Пише на Вики и ово:

Како је предочено у речнику уз Правопис, ова имена преносе се као Му и Скуе.

Тога нема у П10. Има ли у каснијим издањима?

Бисте ли ви узели као општи случај о, како стоји у табели? Све ово питам због писца Ерленда кога овде зову искључиво Лу (< Loe).

[Шоми]

Тражио сам међу нашим препискама с проф. Рајићем, али нема такве формулације. Човек, нажалост, није више међу нама, али имамо имејл његове сараднице М. Подлошак са скандинавистике, на коју нас је он и упутио, можемо њој писати за коментар или тумачење.

[Father Jape]

Podolšak, ne Podlošak. Ona je završila/predaje švedski a ne norveški, ali računam da je za ovo pitanje svejedno.

[Шоми]

Затипак, пардон.

(http://www.tportal.hr/kultura/knjizevnost/185485/Zatipak-je-najbolja-nova-hrvatska-rijec.html)

[Бруни]

Тражио сам међу нашим препискама с проф. Рајићем, али нема такве формулације. Човек, нажалост, није више међу нама, али имамо имејл његове сараднице М. Подлошак са скандинавистике, на коју нас је он и упутио, можемо њој писати за коментар или тумачење.

Pisala sam ja njoj opet a propo nekog problema koji mi je prokomentarisao Milanče, ali nikad nije odgovorila. Izgleda je odgovorila samo zato što je Rajić još uvek bio živ, nek mu je laka zemlja, a sad je baš briga za pitanja nas smrtnika.

[Миланче]

Како је предочено у речнику уз Правопис, ова имена преносе се као Му и Скуе.
Тога нема у П10. Има ли у каснијим издањима?

У речнику П10. Наравно, увек се јави нека „ретка“ латиничко-ћириличка грешка као овај Мu.


А тачка 260. под а изгледа овако, наравно, уз грешку „на рачунају“.



У П11 све исто остало осим што су исправили Мu у Му, друга грешка остала.

[J o e]

Рекох ја: гледање у пасуљ. Ја сам тражио под Мо, Му, Moe, Ску, Скуе, Skoe, o,  а они дају под у. 

Хвала ти.

ОК, онда, по Правопису, дефинитивно треба Ерленд Лу. Јесте ли ви, још једанпут, чули за њега толико пута да би вам нешто осим Ло било неприхватљиво? [В. ниже.]

Како доживљавате (јер на егзактнијем нивоу од тога овде не радимо) на основу правила Буфош, Мушеен?

[Duja]

ОК, онда, по Правопису, дефинитивно треба Ерленд Лу. Јесте ли ви, још једанпут, чули за њега толико пута да бивам нешто осим Ло било неприхватљиво?

Pa ja ga i znam isključivo kao Erlenda Lua, a njegove knjige je kod nas, koliko znam, isključivo objavljivala Geopoetika, koja ga dosledno zove Lu. (http://www.geopoetika.com/book.php?id=2976)

P.S. Al’ si formulisao to pitanje sa trostrukom negacijom, pet puta sam ga čitao i još uvek nisam siguran da li sam ga dobro razumeo. 

[J o e]

P.S. Al’ si formulisao to pitanje sa trostrukom negacijom, pet puta sam ga čitao i još uvek nisam siguran da li sam ga dobro razumeo. 

Сад си ти мене успео да збуниш. Прочитао сам реченицу још пет пута и уверио се да сам је заиста лоше срочио, али сам до десетог поново дошао на своје. То је преоблика од толико сте пута чули за њега да вам ништа осим Ло не би било прихватљиво. Можда би било прецизније да сам уместо нешто ставио све.

Да буде најгрђе, уопште ништа од тога нисам хтео да кажем (тако је то кад се брза). Да, потврђено је да у речнику стоји Му, Ску, па и Мушеен, Буфош, али ништа из правила не упућује да то o треба изузети од правила o → о, датог у табели. Све време хоћу рећи: не треба ли да буде Мо, Ско, Мошеен, Бофош на основу текста правила и одреднице (која такође садржи типографку грешку) „o за у сканд. јез.“? Може ли бити да су правописци, тумачећи Рајићев текст, направили крупну грешку?

[J o e]

Што више гледам транскрипцију са скандинавских, то видим више недоследности. Нигде не стоји да rs → ш, осим у том Буфошу, где би термин прилагођено могао значити транскрипцију до најближих српских гласова, без обзира на графију, за разлику од терминологије код холандског (текстове су ипак писали различити људи).

Даље, нигде не пише да се финално -d не чита, а онда га само изоставе у Гиста, Ћелсте, али не у Јиланд, Евалд. Касније дају Санес/Санднес. Нигде не стоји да је -dt → т. Ou је ov (sic), али је Schou — Скоу. Итд. итд. Без објашњења, као да сви у прсте познају скандинавске ортографије!

[J o e]

Ево како су то разумели википедијанци, ослањајући се на Правописни речник.
Откуд реченица у угластим заградама на нашем сајту? Је ли Рајићева? Ако јест, онда су правописци сасвим погрешно поступили прописавши Мушеен.

Реченица јесте Рајићева, нашао сам оригинални текст код себе (на сајту ФФ га више нема, јер је постављен нови). Вероватно смо то на СЈА ставили у заграде као назнаку да реченице нема у Правопису. Дакле, сам Рајић препоручује Мошеен, а Правописни речник Мушеен! Сад сам стварно љут!

[Father Jape]

Znate šta se meni čini? One smernice jeste dao rahmetli Rajić, i svaki student skandinavistike se s njima susreo, ali mislim da ljudi koji se zapravo bave prevođenjem, a oni su jelte ti koji će često uvoziti skandinavska imena, nisu naročito skloni da se drže tih preporuka. Mislim da je slučaj Loe paradigmatičan. Prosto, čovek zna da se izgovara /lu:/ i glupo mu da ostavi u srpskom Lo. Ne bi me čudilo da ukorenjeni nazivi ostanu takvi kakvi jesu, a da se svi noviji u praksi, pace Rajić i Pravopis, adaptiraju više prema izgovoru nego prema pisanju.

Naravno, tu će biti uvek uvoznika, recimo novinara, koji će se voditi pisanjem ili engleskim izgovorom, bez konsultovanja Pravopisa, a i lektora koji će možda stići da to isprave u ono što Pravopis preporučuje, i onda ćemo po običaju dobiti papazjaniju. 

EDIT: Meni upravo posla drugarica Rajićev fajl koji Džo spominje. 

[Бруни]

Ma imamo ga i mi negde, samo treba da ga portazim. Tekst koji kod nas stoji na sajtu (sad sakriven) jeste taj tekst koji je bio na sajtu FF dok je jos Rajic bio ziv.

[J o e]

Али смо га, очито, редиговали.

[Бојан Башић]

Реченица јесте Рајићева, нашао сам оригинални текст код себе (на сајту ФФ га више нема, јер је постављен нови). Вероватно смо то на СЈА ставили у заграде као назнаку да реченице нема у Правопису. Дакле, сам Рајић препоручује Мошеен, а Правописни речник Мушеен! Сад сам стварно љут!

Čuvaj živce, nisu jeftini.

Šalu na stranu, moram priznati da ovde ne uočavam toliki problem kao ti. Rajićev tekst sa sajta FF bio je, koliko se sećam, okačen dosta pre izlaska Pravopisa, i smatrao sam da je to neka preliminarna verzija pravilâ. Zašto je toliko strašno ukoliko u samom Pravopisu postoji razlika u odnosu na taj tekst (recimo, mogao se sam Rajić predomisliti, eventualno nakon konsultacija s nekim), tim pre što originalan tekst više ne postoji (sem kod onih koji su ga sačuvali)?