Често смо се прегањали око потребног или непотребног увођења нових термина на место старих. Ја сам увек био жестоки противник такве праксе, али ево за промену нешто друго, покушај да се нађе термин за ситуацију која стварно постоји (и одувек је постојала), али за коју нисмо осећали да треба да је некако одредимо и дамо јој име. Један пример навео је Шоми са
Self-righteous(ness), други пример сам нашао случајно:
mansplaining (ако га је неко раније сретао, сори, ја нисам).
Могуће је да раније, у ери када је круг особа с којима ступамо у интеракцију био мали, нисмо имали потребе да тако фино нијансирамо црте личности, али сада, када је број дневних контаката немерљиво порастао, појављује се потреба да некако опишемо знатно више карактерних црта, нијанси односа, емоционалних стања итд.
Дакле, намеђу се два питања:
- који би био српски термин за mansplaining (намерно не кажем "како превести", јер нема шта да се преводи, ту исту ситуацију имамо и ми, само немамо термин)
- имате ли још неки пример који би спадао у ову категорију; знамо шта је, често се с тим срећемо, само немамо термин?
Очигледно је да се овде понекад мора сковати нови термин или описни израз. Ето, такву праксу подржавам
