Спустићу и ја лопту на земљу, мада не разумем потребу да се нешто омаловажава, поготово став.
Знам ја шта је прописано правило, правописна норма, само истичем каквим је путем до ње дошло у конкретном случају. Неко сматра да исправљам криву Дрину, а има и оних којима су ствари о којима пишем познате, само их пренебрегавају. Смета ми, рецимо, када се енглеска реч, некритички и без покушаја да јој се нађе парњак у нашем језику, директно увезе у наш језик, па овде још поприми пар значења која нема у "земљи настанка", док, са друге стране, речи из класичних језика - грчког и латинског - кваримо под "западним" утицајем , и још такву корупцију проглашавамо за стандард, из разлога које сам претходно навео.
Они који женском детету дају име "Софија", одлично знају зашто то чине. То име није толико ретко у нас. Аргументи оних који се залажу за искључиви опстанак филоЗофије, и не допуштају филоСофији да јој прави друштво, макар тихо ступајући иза ње, личе ми на ово: Постоји грчка реч - глагол φίλειν (filein) која значи волети, и грчка реч - именица σοφία (sofija) која значи мудрост, па смо од тих речи на овдашњим просторима сковали реч "филозофија" која буквално значи "љубав према мудрости", да бисмо њоме означили науку која се бави сазнањем фундаменталних принципа бића, постојања, деловања и сазнања. Знамо да ствари не стоје тако, да је основна грча реч "Φιλοσοφία", која се код нас изговара филоСофија, баш као што се тако изговара латинска реч "philosophia". Не постоји изворно правило нашег језика које би налагало озвучавање "с" у "з", а у правилу које ми је познато наводи се да се на саставу сложеница из грчког језика среће и с и замена з, при чему се констатује да је то због "традиционалног латинског изговора". Ето, ја тврдим да тај "традиционални латински изговор" подразумева германску варијанту, управо захваљујући поменутим докторандима.
Баш је овде битно ко је утицао на језичку промену - они који су касније од правописних нормативаца захтевали да само облик "филоЗофија" буде дозвољен. Сумњам да би говедари били у таквој прилици. Тако наметнуто правило требало је да избрише дотадашње устаљено писање и изговарање речи "филоСофија".
У мојој библиотеци много је дела из области философије где се та реч управо тако записује - филоСофија. Наравно да наслове нисам бирао према критеријуму како је име науке записано, већ према квалитету и областима. Свакако да је улога преводиоца врло битна, али познати су ми и случајеви каснијег пресловљавања "с" у "з".
"Залет" је узет средином XIX века, тако да је претпоставка о "узимању маха" почетком XX века добра. То лако може да се утврди увидом у теме докторских дисертација и осталих научних радова аутора са ових простора, скоро листом записаних на немачком језику. Ваљда им "филоЗофија" звучала некако моћније, научније, утемељеније, па су инсистирали да и у делима на српском језику остане "филоЗофија". Такав утицај говедари свакако не би могли да остваре, без обзира да ли доприносе устаљености изговора честим понављањем израза: "Ма шта ми ту филоЗофираш!"