Неки Французи

[Бруни]

Foulques de Neuilly Фулк де Неј?

Erard de Villehardouin Ерар де Вилардуен?

Биће још, само сад не знам оригинал…

[J o e]

Требало би Неји. Остало зависи од тога како је у француском. Погледаћу касније у Правопис.

[Бруни]

 А како би онда тај Неји било по падежима?

Фулк из Нејија?  

Како то мислиш, зависи како је у француском? Па ово су оригинали… 

[J o e]

Ако је тако, онда Нејија.

Зависи како се изговара на француском (о томе смо пре неки дан).

[Бруни]

Ако је тако, онда Нејија.

Oket. Fala.

Зависи како се изговара на француском (о томе смо пре неки дан).

Uf. Meni to i dalje nije jasno. Gde ćeš videti kako se to izgovara? Zar nisu dovoljna pravila čitanja koja postoje na fr.?

[Бруни]

Eve ga jš jedan.

Mathieu de Montmorency

Matju de Montmorensi?

[Duja]

Matje. [matjø]
Mislim da je Monmoransi. Nisam siguran za "t", ali mi deluje kao složenica od Mont [mo~]+Morency.

[Бруни]

Matje. [matjø]

Fala, Dujo, to zaista više zvuči francuski, ali… U pravilima transkripcije vidim EU = /e/. Kud se dede ono I?  

Ja zaista ne kapiram od kad se to fr. transkribuije prema izgovoru. OK, pomaže, ali ipak su tu pravila transkripcije na prvom mestu, a ona se vode prema pisanju, a ne izgovoru.

Mislim da je Monmoransi. Nisam siguran za "t", ali mi deluje kao složenica od Mont [mo~]+Morency.

A što A? E se transkribuje kao E, ili se uopšte ne transkribuje, tako barem piše u pravilima. Za to T nisam ni ja sigurna, pravila kažu da se skoro nikad ne transkribuje, a ako je zaista složenica, ne bi trebalo…?

[Бруни]

A ovaj bi onda zapravo trebalo da bude Fulke? Fulke de Neji?

Foulques de Neuilly

[Duja]

Matje. [matjø]

Fala, Dujo, to zaista više zvuči francuski, ali… U pravilima transkripcije vidim EU = /e/. Kud se dede ono I?   

<I> je prvi deo diftonga <ieu>, koji se izgovara /jø/. Da je "Matheu", bio bi "Mate".

Mislim da je Monmoransi. Nisam siguran za "t", ali mi deluje kao složenica od Mont [mo~]+Morency.

A što A? E se transkribuje kao E, ili se uopšte ne transkribuje, tako barem piše u pravilima. Za to T nisam ni ja sigurna, pravila kažu da se skoro nikad ne transkribuje, a ako je zaista složenica, ne bi trebalo…?

<A> jer je deo nazalnog sklopa <enc>, koji se izgovara /a~s/. O tome sam pričao pre jedno mesec dana, sećaš se?

Iako je francuska ortografija mnogo pravilnija nego engleska, ipak se vodimo prvenstveno izgovorom. Ja ga znam ’nako, ne naročito. Recimo, problematično je odrediti kada je nem suglasnik ili sugl. grupa, naročito na kraju reči. -s, -z, -t su obično nemi… osim kad nisu

[Duja]

A ovaj bi onda zapravo trebalo da bude Fulke? Fulke de Neji?

Foulques de Neuilly

Mislim da je celo -es nemo, pa se izgovara /fulk/. Da je "Foulqués", sa akutom, onda bi bio "Fulke".

[Бруни]

<A> jer je deo nazalnog sklopa <enc>, koji se izgovara /a~s/. O tome sam pričao pre jedno mesec dana, sećaš se?

Ah… Sad vidim. EN i EM, ka AN i AM. Ne sećam se, žao mi je. Ja vas ništa ne razumem kad se zapetljate u te lingvističke priče , a evo, sad ispade da ni pravopis ne valja, jer se njegova pravila zasnivaju na pisanju, a ne na izgovoru… Ja se vodim onim pravailima u pravopisu i gledam isključivo pisanje, jer ja francuski ne znam. Zapravo, ne kapiram da je bitan izgovor, jer šta ako neko ne zna francuski? Pa pravila transkripcije služe da može da transkribuje svako, a ne samo oni koji znaju jezik… Jeste da je uvek lakše skapira kad se zna jezik, ali ne bi trebalo da to bude presudno…

[Бруни]

A ovaj bi onda zapravo trebalo da bude Fulke? Fulke de Neji?

Foulques de Neuilly

Mislim da je celo -es nemo, pa se izgovara /fulk/. Da je "Foulqués", sa akutom, onda bi bio "Fulke".

Šta ti je to akut? Da, evo piše u P. Nemo, osim kad ima akcenat.

<I> je prvi deo diftonga <ieu>, koji se izgovara /jø/. Da je "Matheu", bio bi "Mate".

Ovo ne piše u P. Doduše, stoji da kad je ispred E, onda je JE, ali ovde imamo E u izgovoru, a ne u pisanju, a u P. je prema pisanju… Uf. Ništa ne kapiram. 

[Duja]

Pa vidi, ništa tu nije kontradiktorno. Francuski izgovor se, skoro uvek, jednoznačno može zaključiti iz grafije. Mi što (manje-više, ehm) znamo francuski vodimo se originalnim izgovorom da bismo zaključili transkripciju. Pravo da ti kažem, nisam nikad ni iščitao taj deo P. detaljno, pošto je transkripcija trivijalna čim znaš izgovor.

E sad, ako ne znaš izgovor: čitajući poglavlje o transkripciji u P, zapravo znaš 80% pravila francuskog izgovora. (Transkripcija "ignoriše" opozicije kao što su /a~/-/an/, /E/-/e/-/ø/, /O/-/o/ itd, pošto srpski nema sve te foneme). Verovatno je onda dugoročno svrsishodnije da naučiš pravila francuskog izgovora, a odatle će ti se transkripcija kas’ti sama. Nisu ona tako složena, osim kada treba provaliti šta je sve nemo na kraju reči, i kod kvaliteta slova "e" i "o" (al’ to su već suFtilni detalji ;-) ).

[Бруни]

Pa ne, nije kontradiktorno, znam, ali me zbunjuje to što više vas sad uglavnom polazi od izgovora umesto od pravila koja stoje u P. Dobro je ipak znati i izgovor (a za to treba da barem malkice vladaš jezikom, a ja nažalost, fr. nikad nisam učila), pre svega zbog tih nemih glasova na kraju reči, jer to, koliko kapiram, može da zna samo onaj ko govori francuski.