У Средњем Банату се за дворишног пса-чувара, небитно да ли је у питању расан пас или мешанац, каже и кера, у женском роду. „Јел’ ује’ кера?“ — повик са капије, када придошлица пита да ли сме да уђе од пса. „Како си, Лало?“ „Та, к’о кера! На своју ни да ланем, а на туђе ланац да покидам!“
У једном делу Бачке се за пса каже и вашка. То сам у Банату чуо само у једном селу, али генерално не говоре људи тако.