Učestanost / učestalost

[Luče]

Kad govorimo, na primer, o tome koliko često se neka pojava dešava, govorimo o učestaNosti ili učestaLosti pojave?

[Шоми]

Обоје је исправно. Ако именицу творимо од придева учестао и наставком -ост, добићемо учесталост, а ако је творимо од трпног придева учестан (према учестати) наставком -ост, добијамо учестаност. Обе речи значе исто.

[Luče]

Da, znam da znače isto, nego sam ja kroz svoje školovanje redovno slušala i koristila učestaLost, a sad u stručnoj literaturi sve češće srećem učestaNost, te sam došla u nedoumicu da li ja to možda ne grešim?!

Hvala, Šomi!

[Duja]

Priznajem da koristim isključivo oblik učestanost, ali sad kad razmislim, nije dobro formiran. Kako može biti trpni pridev učestan, kad učestati nije prelazni glagol? Kako možemo učestati nešto?

[Duja]

Pričalo se o tome na ODF.

http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=288.0

Klajn kaže "učestalost… nije dobro učestano, učestanost"

[Шоми]

Па не гради се трпни придев само од прелазних глагола, такође и од непрелазних.

РМС: „учѐстати, -а̄м 1. постати чешћи. […] 2. почети све чешће чинити нешто. — Министри све јаче учестали похађати стране земље. Дом. Влајко учеста са посетама. Ранк.“ Није ли у другом значењу овај глагол употребљен прелазно? Као кад кажеш Проредили/прочестили су ред вожње.

[Шоми]

Видим сад да Клајн у РЈН каже „није добро учестаност“, али ме занима и објашњење.

[Luče]

Hej, Dujo, lepo od tebe što si pronašao i ovu diskusiju! Da, ja baš čitam neku "tehničku" literaturu i kao što je na ODF primećeno, tu se redovno pojavljuje oblik sa N. Polazeći od toga da je to stručna literatura, bilo mi je logično da je ispravno, a da ja verovatno grešim…

[Duja]

Па не гради се трпни придев само од прелазних глагола, такође и од непрелазних.

Ne da ja znam.

РМС: „учѐстати, -а̄м 1. постати чешћи. […] 2. почети све чешће чинити нешто. — Министри све јаче учестали похађати стране земље. Дом. Влајко учеста са посетама. Ранк.“ Није ли у другом значењу овај глагол употребљен прелазно?

Nije, pošto mu je rekcija takva da mu je dopuna u instrumentalu (učesta sa posetama). Prelazni glagoli imaju dopunu u akuzativu po definiciji: prorediti jeste prelazan, učestati nije.

[Шоми]

Nije, pošto mu je rekcija takva da mu je dopuna u instrumentalu (učesta sa posetama). Prelazni glagoli imaju dopunu u akuzativu po definiciji: prorediti jeste prelazan, učestati nije.

У праву си, мој пропуст. Што се тиче трпног придева од непрелазних глагола (мрзи ме да прекуцавам), у Станојчић—Поповићевој Граматици стоји:

[Duja]

otkud su mu skameniti i stvrdnuti neprelazni glagoli? U najmanju ruku su pravi povratni.

[J o e]

Слажем се. Главно је правило да се т. г. п. прави од прелазних, остало су евентуални изузеци (а ово чак и нису, јер су прави повратни, како рече Д.).

[Шоми]

Учестаност, дакле, но-но?

[Miloš Stanić]

U tehničkoj literaturi se učestanost koristi da označi frekvenciju kao fizičku veličinu merenu u Hercima. Nikada se ne koristi učestalost za frekvenciju.

[Зоран Ђорђевић]

U tehničkoj literaturi se učestanost koristi da označi frekvenciju kao fizičku veličinu merenu u Hercima. Nikada se ne koristi učestalost za frekvenciju.

Потврђујем ово.