Opravdanost izvornih oblika ličnih imena…

[Бруни]

(znam, znam, i samom sebi sam više dosadan sa tim plez3), preko preDsjednika, poDteksta, jedaNput, pa do stojim S ćebetom u ruci, koD kuće, straH ga je itd. Mnoge stvari se pišu onako kako se ne čitaju, i obratno, izgovaraju se drugačije nego što se pišu.

Hm, ovoga u drugom redu (s žebetom, kod kuće, strah ga je)  ima u svim jezicima, u engleskom konkretno zove se Connected Speech. Reči, izgovorene zajedno u jednom dahu, tj. u normalnom razgovoru, ponekad menjaju svoje uobičajene glasove koje imaju kad se izgovaraju samostalno. To su već visokonaučna pitanja fonologije i fonetike, koje Dan zaista ne mora da zna da bi bio u pravu (jer, fakat jeste da e srpski 99% "po Vuku"). Iako si ti ovde suštinski u pravu (fakat jesi u pravu, jer to tako jeste, predsednik se izgovara precednik, jedanput kao jedamput itd.) ovde ipak govorimo o mnogo manje stručnim, tj. prizemnijim stvarima, a to je kako da baba Miljana razgovara sa svojom prijateljicom babom Smiljanom o španskoj seriji u kojoj se pojavljuje neki opasnik Miguel, a da ga ne zove sve vreme Miguelom nego Migelom.  

PS:Apropo sve ove priče i naše borbe za transkripciju ne bi li ŠNM naučile pravilan izgovor stranih imena, setih se jedne zgode. Moj eks se zove Andres. Tako se i piše na španskom. U doba kad sam se udala prikazivale su se već uveliko hispanoameričke sapunice, tako da je naša javnost manje više bila upoznata sa španskim imenima, između ostalog, i sa imenom Andres. Međutim, iz nekog meni apsolutno nepoznatog razloga, sve majke mojih drugarica zvale su ga Andreas. Ponekad ni transkripcija, pa čak ni slušanje originala nije dovoljno, narod transkribuje onako kako mu se ćefne, i ti tu ne možeš ama baš ništa!  

[Đorđe]

Đole, kako si uspeo da citiraš samog sebe sa tuđim rečima? 

Ne razumijem — pa citirao sam samog sebe.

Neće biti, Đole. Transkripcija je prilagođavanje stranog izgovora sprskom jeziku, nije doslovno prenošenje stranog izgovora u srpski jezik.

Govorim o srpskohrvatskom tekstu.

[dan555]

На прво је одговорила Бруни.

Pa isto tako odlika latiničke pismenosti i pisane kulture jeste čuvanje stranih imena u latiničkom originalu.
…
Pisanje u originalu jeste nešto što je „došlo“ u paketu sa samom latinicom; kao što nam je pisanje razmaka između riječi došlo „u paketu“ sa samom pismenošću.

(извињавам се на сецкању цитата)
Ризиковаћу да испаднем глуп у друштву (к’о што неко рече ) али не могу се сложити са овим.
Дошла су нам слова али не и правописи других језика.

E, ali zato sam pitao ono o razmacima između riječi. Nema potrebe pisati ni njih, pa ih pišemo zato što je to prosto odlika (našeg) pisanog jezika, konvencija koja jednostavno važi u našoj pismenosti i u našoj pisanoj kulturi, i usvajamo je kao takvu, ne dovodeći je u pitanje.

Дођосмо до нечега - изворни облик није потребан, него си за њега зато што је у "пакету" са латиницом. (са чиме се не слажем )
А ми овде говоримо управо о томе да ли је оправдано писати оригинал, а не да ли је у пакету са нечим или је напросто такав обичај.


пс, превише бре пишете, док срочим поруку већ се уметне више нових.

[d@do]

Joe, evo na primjer, imam ovakav latinički tekst:

Poslaćeš pozivnice svim našim saradnicima, ali pazi da budu pravilno poređane prema imenu, znači ovako: Aljoša, Barbara, Canko, Darko, Dženana, Đorđe, Faruk, Gordana, Johnny…

Automatski preslovljeno, kod mene, ispada ovako :
Послаћеш позивнице свим нашим сарадницима, али пази да буду правилно поређане према имену, значи овако: Аљоша, Барбара, Цанко, Дарко, Џенана, Ђорђе, Фарук, Гордана, Јохннy…
Problem samo prave strana imena.
P.S. Pod uslovom da je preslovljavanje isto što i konverzija???

[Бруни]

Nisu krivi jezici što su takvi, nego nije mašinsko prevođenje još uvijek dovoljno usavršeno.

Pa neće nikada ni biti. Jer, prevođenje je umetnost, kao i sam jezik, puno nepredvidivih momenata, pa tako nema ni šanse da ikada mašina skroz zameni čoveka u tom poslu. Što se preslovljavanja tiče, to je verovatno moguće, ali verovatno treba to da bude neki super program jer pravila ima isuviše, a kao što reče moj profa informatike, Kompjuter je najgluplja pametna mašina na svetu: radi samo  ono što mu kažeš. Dakle, sva pravila i svi izuzeci treba prvo da budu ubačeni u taj program da bi on radio, a to je za sada barem, sudeći po prevodiocima koje imamo, isuviše podataka da bi mogli da se obrade kako valja. Možda u nekoj budućnosti se smisli neka tehnologija koja če moći to da uradi…

Govorim o srpskohrvatskom tekstu.

Ma daj, molim te. A koja je razlika između srpskog i srpskohrvatskog? Ovo je već preterivanje.

[Đorđe]

Дошла су нам слова али не и правописи других језика.

Došla su nam slova, ali nisu pala sama slova s Marsa, jedno po jedno svih dvadeset sedam odnosno trideset — sa slovima je došlo i ono bez čega ona ne postoje, a to je čitavo njihovo kulturno ozračje. Svako pismo ima svoju kulturu i pisanu tradiciju. Ne možemo to ignorisati, jer nije latinica od juče — ima svoju kulturnu povijest i kulturne predispozicije.

Дођосмо до нечега - изворни облик није потребан, него си за њега зато што је у "пакету" са латиницом.

Manje-više, samo bih radije rekao da „nije nužan“ svakako, ali ne baš i da „nije potreban“.

[Бруни]

Ne razumijem — pa citirao sam samog sebe.

Nisi, ciritao si Dana, a izgleda kao da si sebe citirao. Jer, Dan je rekao Како се изворни облик уклапа у "Пиши као што говориш, читај како је написано"? , zar ne?

[dan555]

Није никакав проблем програмски пресловити lj, nj i dž.
Проблем је ако неко ђ пише као dj, али то није баш по правопису.

Овај, шта је ŠNM?

[Đorđe]

Automatski preslovljeno, kod mene, ispada ovako :
Послаћеш позивнице свим нашим сарадницима, али пази да буду правилно поређане према имену, значи овако: Аљоша, Барбара, Цанко, Дарко, Џенана, Ђорђе, Фарук, Гордана, Јохннy…
Problem samo prave strana imena.
P.S. Pod uslovom da je preslovljavanje isto što i konverzija???

Okej, to znači da automatsko preslovljavanje napreduje — neki programer je uspio naučiti program da prepoznaje digrame. Pa onda ostaje još da ga nauči da prepoznaje i izvorno pisanje, zašto i to ne bi moglo?

Pa neće nikada ni biti. Jer, prevođenje je umetnost, kao i sam jezik, puno nepredvidivih momenata, pa tako nema ni šanse da ikada mašina skroz zameni čoveka u tom poslu.

Nikad ne reci nikad — ko zna šta nosi budućnost.

Ma daj, molim te. A koja je razlika između srpskog i srpskohrvatskog? Ovo je već preterivanje.

Samo sam htio reći kako ne govorim o engleskom nego o našem jeziku; zovi ga kako hoćeš.

Govorim o pisanju i čitanju imena Shakespeare u tekstu na našem jeziku. Tvoj odgovor je bio nešto o transkripciji i o engleskom čitanju toga imena, a ja sam mislio na čitanje u srpskom, da izvoliš.

(Ne znam zašto ti imaš pravo da svoj jezik nazivaš svojim imenom, i da se uvrediš ako ja tvoje ime ne ispoštujem, a ja to pravo nemam. )

Nisi, ciritao si Dana, a izgleda kao da si sebe citirao. Jer, Dan je rekao Како се изворни облик уклапа у "Пиши као што говориш, читај како је написано"? , zar ne?

Gle, vidi! Nije mi jasno kako sam to uspio da uradim.

[d@do]

Šire narodne mase

[dan555]

Ако Shakespeare читаш као Шекспир значи да га ’у лету’ траскрибујеш. Па, овај, онда га и пиши како га изговараш.

d@do, хвала. Сада знам да сам ШНМ.

[Đorđe]

Pade mi na pamet — a hajde, Dado, provjeri molim te, pošto imaš taj preslovljavač, kako će presloviti na ćirilicu „nadživjeti“ ili „nadžnjeti“. Možda i nije tako pametan program kako na prvu pomislih.

[Бруни]

Okej, to znači da automatsko preslovljavanje napreduje — neki programer je uspio naučiti program da prepoznaje digrame. Smiley Pa onda ostaje još da ga nauči da prepoznaje i izvorno pisanje, zašto i to ne bi moglo?

Hm, ja ne znam odakle ti da su dijagrami bili problem. Vučko i ovaj Fajerfoksov preslovljivač to rade bez problema. Jedini problem je, što kaže Dan, kad neki nepismenjaković napiše đ kao dj. Ostalo se preslovljava bez problema.

„наџивјети“ или „наџњети“  

Ovo je FF preslovljivač. Evo ti Vučko i neki koji se mogu daunloudovati i koristitii oflajn.
http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=107.0

[dan555]

„nadživjeti“ ili „nadžnjeti“

Да, то је тај проблем. На срећу, није чест.

[d@do]

d@do, хвала. Сада знам да сам ШНМ.

I ja ti ga ovdje dođem kao NIM (neko iz mase).