Знате, мени је толико жао што наш језик није толико компликован као енглески и француски што се тиче спелинга. Живо ме интересује шта би људи радили да морају да памте како се нека реч пише, а не ми морамо и нешто најлакше да искасапимо. И даље ми није јасно зашто се у Србији (7 милиона) не може куцати ћирилица на мобилном (на нормалним телефонима), а у Македонији (2 милиона) може. Исто тако ми није јасно како просечан Рус, Украјинац, Белорус, Казахстанац може да састави поруку у 70 карактера, а нама треба 140 и већ колико…
Иначе, мени на факултету пријаве пишу на латиници, и ја кад испуњавам име и презиме пишем ћирилицом, у виду протеста јер ми шалтеруша стално преврће очима. Исто тако ми није јасно како нема ни једна књига/литература на мом смеру из математике на ћирилици или уопште на математици, а пазите ово књига „Рачуноводство“ за Економски факултет је на ћирилици и један од аутора је професорица под именом Ђерђи Петкович. Мислим, шта рећи, коју послуку поорати…