На Ајфону, с ког управо пишем, подршка за српску ћирилицу је уграђена у оперативни систем од почетка, а уређај се званично не увози у Србију. Значи тастатуре које су ми активне на телефону су исте као и на компу - српска ћирилица и српска латиница. Примарни проблем са мобилним телефонима који не подржавају српску ћирилицу код нас није тај што је држава оманула у стандардизовању захтева за увознике (мада је вероватно и ту оманула), већ зато што је 99% мобилних телефона у продаји потицало из шверца те су они по правилу (сећајући се Нокија које сам раније имао) подржавале ЕУ језички сет, а било је и оних са арапским менијима па се дешавало да неко укључи арапске меније па не може да нађе где се враћа на енглески.
Треба разјаснити да СМС поруке "вреде" једнако 70 карактера било да пишеш латиницом са дијакритицима било ћирилицом. То је питање кодног распореда, као што је већ неко навео где и ћирилица и гајевица потпадају под Unicode, и то нема везе са оператерима, државом и сл. то је једноставно технички стандард, и ако ти порука изнесе до 70 карактера можеш да пишеш како желиш.
Има један проблем са латиницом који нико није приметио, а то је да деца у школи ипак још увек прво уче ћирилицу (ако се не варам), а разни издавачи штампају неке образовне књиге или чак и дечију литературу (бајке, басне, сликовнице, бојанке итд.) на латиници. Ту је додуше још и најбоље стање па је већина тих ствари ипак на ћирилици, у складу са оним што деца уче у школи. Но било је примера да издавач неку енциклопедију која је намењена школском узрасту, штампа на латиници. То је по мени, иако је дозвољено (може да штампа и на кинеском ако хоће), потпуно непримерено, јер литература која је образовна, а намењена или би била занимљива деци (основно)школског узраста морала да се штампа на ћирилици, не зато што је то неко прописао (јер није, осим за уџбенике) већ зато што би другачије било и неувиђавно и некултурно.
Што се тиче ћирил-талибана (први пут сад видех ту кованицу), за њих не знам. Претпостављам да постоје на неким форумима но ја таква места не посећујем, па не бих знао.
Оно што знам је да је у Србији на сцени апсолутни терор латиницом и то је пре свега последица некултуре и необразовања, као и испраних мозгова. То је оно у стилу, ако већ не говорим ниједан страни језик, бар знам да пишем латиницом, па ћу деловати паметније у друштву.
Латиница, наравно, има својих предности, има и намену, али да се "по дифолту" српски пише латиницом, је сигнал да нешто дебело није у реду. То је дуга прича зашто је то данас тако, поред горе наведених има још мали милион разлога, између осталог је и држава подбацила (као и у свему другом), па није обезбедила алате да се људи служе ћирилицом (нпр. наша најпроминентнија дневна новина "Политика" се служи руским курзивом, значи ако они у 2012. немају српски ћирилични фонт, о чему ми онда причамо). Да нема сајта tipometar.org и њихове акције "Ћирилица на поклон", не бисмо имали ниједан фонт са српским ћириличким курзивом.
Дакле низак ниво образовања, опште (не)културе, немар државе и општи немар су довели до овога где се сада налазимо. А то је да те полуписмени људи гледају с подозрењем ако у сред Србије пишеш ћирилицом, и да тамо неки десничари бране ћирилицу, јер нема ко други, и да се због тога ћирилица проглашава националистичким симболом (ни мање ни више), и да даље не набрајам у каквим се све неподопштинама затекла наша драга ћирилица, ни крива ни дужна.
Додао бих још да, ако ми не чувамо и не пишемо ћирилицом (а дичимо се како нам је лепа), нема ко други. То је уникатно писмо неодвојиво од језика и губљењем ћирилице губи се и добар део нашег културног идентитета. Рекло би се на крају да је наш народ био много културнији у нека давна времена него данас кад на располагању има сву технологију овог света, али ето, дошло је дотле да Епл (Apple) више води рачуна о нашем писму од нас самих.
Сент фром мај Ајфон
