Малопре слушам једну маркетерку, прича о испитивању задовољства потрошача. Прича, иначе, врло занимљиво и било би је лепо слушати, само да није те речи "потрошач" која ми реже ухо, па ево да питам и овде присутне: како то вама звучи, кад вас називају "потрошач"?
Образложење: У робним кућама "Београд", док су још постојале, мало-мало одјекивао је разглас: "Обавештење за цењене потрошаче…", "Молимо потрошаче…". Одувек ме је то нервирало јер сам се осећао понижено: уместо да будем муштерија, купац, посетилац, шта било, али нешто, што макар имплицира равноправан однос са свемоћном трговином, сведен сам на једну једину карактеристику - потрошњу. У електротехници потрошач је глупа направа, обично отпорник, коме је једина функција да троши (расипа) електричну енергију и претвара је у топлоту, чак не у користан рад. Знам ја да сам за трговину интересантан само ако трошим, али не могу схватим да они не могу да схвате да не смеју то да ми кажу у лице.
Искористио сам прилику да симпатичној маркетерки кажем шта мислим, кад је већ тема била задовољство корисника. Мора да ме је сврстала у маторе досадњаковиће. Дакле, цењени потрошачи, смета ли вама тај назив?
Додатак: Здравствене установе посећују само пацијенти, не корисници услуга, не грађани. И то ми смета - како уђете у дом здравља претворили сте се у пацијента. Пацијенти су и жене које су отишле да се породе, што је нормалан физиолошки процес, i неко, ко је отишао да се посаветује с доктором како да остави дуван. итд. , дакле лица које ништа не боли, не пате ни од чега и не треба да се лече. И то ми смета. Испада да је у праву један доктор који је, кад му је пацијент рекао да је здрав, одговорио: "Сачекај да ти урадимо све претраге."