Потрошач, како то понижавајуће звучи!

[rade]

Дакле, суштина је овде да се ради о личном ставу, укусу и слично. Просто, пошто већ причамо о језику и семантици, а налете ми та реч данас, нисам могао да не кажем да је мени "потрошач" увредљиво и то пре свега због начина комуникације са мном.  Можда не бих имао ништа против да сам отишао код некога ко прави алеву паприку да купим пола киле. Ту је, и само ту,  она ситуација коју је вуквук поменуо - продавац је произвођач, ја сам потрошач. Али кад купујем од трговца у самопослузи, одакле њему право да ме зове "потрошачу један" , кад он није произвођач, него посредник (знам ја да неће он то рећи гласно, али ће мислити, видим му по очима). Можда бих могао да му се тако и обратим - господине посредниче, па да бар будемо квит?

Даље, постоје производи који се троше и производи који се користе. Ако купим отоман код произвођача намештаја сигурно га нисам купио да га потрошим, мада ће се то трајно потрошно добро (који невероватни оксиморон!) сигурно истрошити у свом животном веку. Јесам ли онда потрошач отомана, или нисам?

Коначно, јесам ли ја потрошач услуге образовања, услуге шишања и прања главе са фенирањем, или можда потрошач Linux Ubuntu оперативног система, или потрошач куће у којој станујем? Термин је неприхватљив кад су у питању услуге, софтвер, или производи који се користе. Треба имати у виду да је  према модерном схватању бизниса све услуга, материјални производ ту се јавља само као компонента услуге.

Не свиђа ми се термин, па то ти је…

Off topic: Веома давно, када сам се случајно нашао у Будви, идем поред плаже и гледам табле. Пише (отприлике, давно је било): "Плажа та-и-та, секција ова-или-она - Корисник Петар Петровић". Мало даље: "Корисник Јован Јовановић". Шетам се тако и наивно се дивим људима који су се толико обогатили да ето могу да имају и своје парче плаже. Онда су ми објаснили да су корисници  људи који су то парче узели у закуп, а да ће тек обогатити након што им ја платим накнаду за коришћење те плаже. Ја нисам корисник, они јесу. Једино што сам могао да закључим је то, да пошто су они корисници, ја  морам бити  овца за шишање. После тог просветљења и они, и ја, живимо просто идеално. Само се, ето, не посећујемо. 

[Тузор]

Даље, постоје производи који се троше и производи који се користе. Ако купим отоман код произвођача намештаја сигурно га нисам купио да га потрошим, мада ће се то трајно потрошно добро (који невероватни оксиморон!) сигурно истрошити у свом животном веку. Јесам ли онда потрошач отомана, или нисам?

Наравно да ниси потрошач отомана. Адекватније би било - уживалац отомана, можда и отоманофил.     Ако би то уживање прешло извесне границе, можда би чак запао у стање отоманије, чија се специфичност састоји у нечињењу, а не у (махом) компулзивним радњама.

Коначно, јесам ли ја потрошач услуге образовања, услуге шишања и прања главе са фенирањем, или можда потрошач Linux Ubuntu оперативног система, или потрошач куће у којој станујем? Термин је неприхватљив кад су у питању услуге, софтвер, или производи који се користе. Треба имати у виду да је  према модерном схватању бизниса све услуга, материјални производ ту се јавља само као компонента услуге.

"Корисник услуге" је уобичајени термин, садржан у бројним прописима, ценовницима услуга, програмима пословања… За мене је неприхватљиво да обухват израза буде такав и толики да се уједно врши свођење личности на нешто што се зове "корисник услуге". Постајемо свет услугопримаца и услугодаваца, са наметнутом свешћу да коришћењем услуга користимо (доприносимо) развоју људског друштва.

[Бојан Башић]

… i posle pitali kad stižu naši resursi, a među njima i ja.

Nadam se da se nećeš uvrediti, ali ovo me momentalno podsetilo na ovu pesmu: http://www.youtube.com/watch?v=LezbtKIdLO8.

[kriket]

Помало "офтопик", код нас се последњих година (шатро) транзиције, демократизације, често потеже питање политички или етички коректних израза у најразнијим сферама. Најскорији званични "помак" за који сам ја чуо, је да нисмо више "пацијенти" већ "корисници здравствених услуга". Но један термин (или реч) је временом напредовала а затим назадовала без назнака да ће се икада у употребу вратити исправан термин.

Ради се о речи "зависник". Пре десетак година када су почеле да се воде приче о том и тим проблемима који море Србију, новинари/водитељи су се у јавном говору/писанију, држали термина "зависник". И то је било лепо док је трајало. Уназад неколико година готови нигде више не може да се чује тај термин, па се чак и неки лекари јавно оглашавају термином "наркоман" када се говори о људима са тим проблемом, ни случајно да укажу водитељима на прихваћен термин за ту групу пацијената илити корисника. Значи масовно се престало са фолирањем и одустало од људскости па се по свим медијима провлаче искључиво "наркомани" док су "зависници" потпуно ишчезли са "јавне сцене". Толико о етичности лекарске струке и општем односу целог друштва, склоног стигматизацији у најширем могућем смислу.

Гледе "потрошача", нисам посебно увређен, све док то није реч која ме потпуно описује као особу. Значи могу да будем (а и јесам) повремени потрошач, али не и човек-потрошач. Много ме мање вређа то како ме називају од тога како ме третирају као "потрошача", "корисника", "клијента". Може се рећи да и то како те називају односно како ти се обраћају, спада у укупан третман, али је то по мени мањи, небитнији део целокупног "потрошачког" искуства у разним трговинско-услужним установама и испоставама. Најзад, не прија свакоме исти третман. Док мене рецимо нервира када ме продавац/продавачица, видевши да гледам робу пита "да ли може да ми помогне". Једино ако може да гледа уместо мене. Неком другом вероватно прија такав третман, па би продавци и продавачице требало да буду прави психолози са великим искуством у раду са људима, да би препознали коме како треба прићи.

[Бруни]

Гледе "потрошача", нисам посебно увређен, све док то није реч која ме потпуно описује као особу. Значи могу да будем (а и јесам) повремени потрошач, али не и човек-потрошач. Много ме мање вређа то како ме називају од тога како ме третирају као "потрошача", "корисника", "клијента". Може се рећи да и то како те називају односно како ти се обраћају, спада у укупан третман, али је то по мени мањи, небитнији део целокупног "потрошачког" искуства у разним трговинско-услужним установама и испоставама. Најзад, не прија свакоме исти третман. Док мене рецимо нервира када ме продавац/продавачица, видевши да гледам робу пита "да ли може да ми помогне". Једино ако може да гледа уместо мене. Неком другом вероватно прија такав третман, па би продавци и продавачице требало да буду прави психолози са великим искуством у раду са људима, да би препознали коме како треба прићи.

Tačno. Bitnije je kako te tretiraju, a meni se čini da se mnogo vodi računa o nazivima, a malo o tretmanu dotičnog potrošača. I mene nervira kad te svakii čas zapitkuju i prate po radnji, ali ipak volim da budu tu kad hoću nešto da ih pitam. Dakle, slažem se, nije lako biti prodavac… Potrebno je zaista da se ima, što Španci zovu "talenat za ljude", tj. da umeju s raznim ljudima jer koliko ljudi, toliko ćudi…

[Зоран Ђорђевић]

Значи масовно се престало са фолирањем и одустало од људскости па се по свим медијима провлаче искључиво "наркомани" док су "зависници" потпуно ишчезли са "јавне сцене". Толико о етичности лекарске струке и општем односу целог друштва, склоног стигматизацији у најширем могућем смислу.

Није баш масовно, грешиш душу.


Уредник: Обрисано скретање с теме.

[Vukvuk]

Ради се о речи "зависник". Пре десетак година када су почеле да се воде приче о том и тим проблемима који море Србију, новинари/водитељи су се у јавном говору/писанију, држали термина "зависник". И то је било лепо док је трајало. Уназад неколико година готови нигде више не може да се чује тај термин, па се чак и неки лекари јавно оглашавају термином "наркоман" када се говори о људима са тим проблемом, ни случајно да укажу водитељима на прихваћен термин за ту групу пацијената илити корисника. Значи масовно се престало са фолирањем и одустало од људскости па се по свим медијима провлаче искључиво "наркомани" док су "зависници" потпуно ишчезли са "јавне сцене". Толико о етичности лекарске струке и општем односу целог друштва, склоног стигматизацији у најширем могућем смислу.

Ja bih rekao osoba koja je zavisnik od X ili, najopštije, osoba koja pati od bolesti zavisnosti. Dok zavisnik i ne zvuči toliko uvredljivo, invalid, narkoman mi zvuče kao depresivac, šizofrenik, sidaš i slično, umesto osoba koja pati od depresije, osoba koja boluje od šizofrenije, osoba koja boluje od side itd.

[kriket]

Значи да се не лажемо, није то зато да "конзументи" емисија/текстова не би јадни били доведени у заблуду, већ из чисте злобе, мржње према људима који болују од болести зависности, и друштвене стигматизације.


Уредник: Обрисано скретање с теме.

[Бруни]

Значи да се не лажемо, није то зато да "конзументи" емисија/текстова не би јадни били доведени у заблуду, већ из чисте злобе, мржње према људима који болују од болести зависности, и друштвене стигматизације.

Apsolutno se slažem. Po mom mišljenju, srpsko društvo je po pitanju naprednog uma, podosta nazadovalo u poslednjih 30 godina. Od devedesetih pa na ovamo, trči se sprintom ne u susret 21., nego srednjem veku. Jedan od pokazatelja jeste i odnos društva (ne države, da se razumemo, to je posebna priča) prema određenim ugroženim grupama koja se najbolje ogleda u jeziku i ismevanju svakog pokušaja da se jezik koriguje tamo gde je diskriminatoran i uvredljiv. Ta neosetljivost i zluradost ide do te mere da kad je onaj pop ubio onog momka, ljudi su po interentu uglavnom opravdavali ubicu, jer zaboga, on je pop,  svešteno lice, a ovaj je bio "običan narkoman" te "ništa bolje nije ni zaslužio", "sam je kriv" i druge budalaštine. Ne znam šta se dalje desilo, ali mi je strašno smrdelo na to da će se ubica na kraju izvući. Iskreno se nadam da sad trune u zatvoru, mada, nešto sam pesimista po tom pitanju.

[rade]

Најскорији званични "помак" за који сам ја чуо, је да нисмо више "пацијенти" већ "корисници здравствених услуга".

Чињеница је да је "корисници здравствених услуга" рогобатно барем као и "индивидуални пољопривредни произвођачи", али термин "пацијенти" лекари користе да означе и онога, коме је потребно лечење (тј. особу СА здравственим проблемом), и онога коме није потребно лечење, него је дошао на редован превентивни преглед (тј. особу БЕЗ здравственог проблема). Против сам тога да се те две ствари изједначавају. Друго, термин "пацијент" има конотацију "онај који трпи", насупрот њему је "онај који му помаже". Колико сте пута чули "затражио је лекарску помоћ", а заправо се ради о томе да је човек затражио одређену медицинску услугу која може бити крајње једноставна, као прописивање лека (успут, лекарски термин је "прописивање", не "преписивање"). Чини ми се да је однос пацијент - лекар или грађанин - лекар и у језику, и у стварности неоправдано тако постављен да имплицира супериорност лекара и инфериорност пацијента/грађанина.  Управо зато гледам да избегавам лекарски термин "здравствена заштита" и радије користим "здравствена/медицинска услуга".

Ову сам тему започео због овога:

Гледе "потрошача", нисам посебно увређен, све док то није реч која ме потпуно описује као особу. Значи могу да будем (а и јесам) повремени потрошач, али не и човек-потрошач. … Може се рећи да и то како те називају односно како ти се обраћају, спада у укупан третман,

Управо се ради о томе да кад с разгласа одјекује "Цењени потрошачи" ја чујем "Цењени ходајући новчаници".

[Шоми]

Управо се ради о томе да кад с разгласа одјекује "Цењени потрошачи" ја чујем "Цењени ходајући новчаници".

Па шта? Ушао си у продавницу с намером да новац потрошиш, не да машеш њиме благајницима пред носем. Можда треба поруку формулисати као цењени потрошачи и разгледачи?

И не скрећите с теме да не бисмо и ову расправу закључавали.


Допуна: Тема је ревидирана, држите се предмета расправе. Хвала.

[rade]

Некоме је "па шта?", некоме није. Зато сам почетно питање и поставио као питање, а не као тврдњу. У продавницу нисам ушао "с намером да потрошим", немам ја толико пара да би ми то била намера, нити спадам у компулзивне купце. Човек улази у продавницу с намером да задовољи неку своју потребу, без обзира да ли се ради о набавци предмета опште употребе, скраћивању времена или информисању "шта има ново". Трговац не може знати с којом сам намером ушао, али ме свеједно одмах класификује као потрошача, јер је њему само тај аспект битан. Немам ништа против да ме гледа као врећу пара све док ми се не обрати тако, јер ја себе не доживљавам као потрошача, него чак особу с посебним потребама, с тим да се моја посебност састоји у томе што ми кући недостаје литар млека, па сам ето свратио да направимо размену - они мени млеко, ја њима паре.

Све је ствар доживљаја, многима не смета да буду потрошачи, чак је и назив закона "Закон о заштити потрошача", док је за мене то тотална дехуманизација онога што би требало да буде равноправни однос две стране.  Објаснио сам да је термин "потрошач" потпуно неприменљив на кориснике свих врста услуга, нити је применљив на предмете који су намењени дугорочној употреби, али опстаје чак и тамо. Ево, док куцам ову поруку размишљам од када сам постао "потрошач рачунара"?

Није ми само јасно зашто се у САД не чује "dear users", него кажу "dear customers". Мислим да се и на другим странама чује претежно "clients" или неке његове варијације.

[расејан]

Није ми само јасно зашто се у САД не чује "dear users", него кажу "dear customers". Мислим да се и на другим странама чује претежно "clients" или неке његове варијације.

У земљи која је измилила потрошачко друштво није лепо назвати неког потрошачем. Постоји потрошачка електроника (где спадају озвучења, телевизори, игралице), постоји потрошна роба (consummables - гориво, мазиво, мастило, папир) и ту је отприлике крај списка речи на потрош- које се дају редовно чути. Они од основне школе уче како се улагивати оном од кога очекујеш паре.

С друге стране, код њих више нема ни радника. У Волмарту се само удружују (associates), другде трпе запослење (employee).

[Зоран Ђорђевић]

Имају и потрошачи свој дан.
Svetski dan prava potrošača, ustanovljen je odlukom UN, 15. marta 1983. Obeležava se u znak sećanja na 15. mart 1962. kada je predsednik SAD Džon Kenedi Kongresu predložio Deklaraciju, u kojoj su definisana četiri prava potrošača - na bezbednost, na izbor, da bude informisan i da bude saslušan.

БТЊ, погледајте и ово.

[Бруни]

Nisam znala da zastita pptrosaca postoji i kod vas. Je li barem efikasna?

Enviado desde mi GT-I8190 mediante Tapatalk