Где га се сети (едит: папа Пије Први).
Стоундаре, није ствар у томе како звучи и да ли је боље или горе. Рекао сам да мени звучи лоше, а сад ћу прецизирати да ми звучи тотално сељачки и провинцијално, и то чак и не у смислу српске провинцијалности и српских дијалеката, него у смислу хрватске провинцијалности и стојим иза тога. Али, наравно да то не истичем као аргумент, то само наводим као свој лични утисак, а пре свега да не испада да је Вуквук једини који има сличан утисак (не кажем да је исти), а и да бих чуо можда још кога, јер ме занима да ли су то заиста усамљени утисци или први повици типа „цар је го!“ након којих ће да крене лавина.
Мој отпор према варијанти Фрања који ипак истичем као аргумент, мимо тога што је Фрања у рангу са Јоза, Стипа и Анта, лик из гостионе који игра бришкулу, јесте што је у питању надимак, а не име. И то надимак за име које не постоји у нашем језику и који му није дат у нашем језику. Може се покренути и питање Фрање Асишког и одакле уопште да је он Фрања и да ли се то мора узети као нешто што је дато и непроменљиво у толикој мери да утиче и на све сличне примере, али пре тога постављам питање, разговора ради, због чега онда папа у немачком није Franz као Franz von Assisi (Фрања Асишки), већ је Franziskus као Franciscus?
За разлику од осталих имена која имају своју латинску варијанту, а за које питаш, питање постојања домаће варијанте није толико пипаво. Наравно, Франциско није толико нетранспарентан као Бенедикт или Пије јер ипак имамо какву-такву варијанту која гласи „Фрања“, али је и тај пример прилично различит од примера Лав, Јован, Павле итд. А са друге стране, ни папу Бенедикта нисмо звали домаћом варијантом „папа Бенко“, иако у својој историји и традицији имамо и носиоце имена Бенко и презимена Бенковић, чак и читав град Бенковац. Јесте, немамо неког светог Бенка као што знамо за светог Фрању, али ако ћемо терати мак на конац, немамо ни светог Фрању, имају га Хрвати, а ми га светим Фрањом морамо звати као и светог Јована Иваном или Јосифа Јозом.