Copeland

[Duja]

Podvučeno malo slovo označava kratak naglasak, podvučeno veliko slovo označava dug naglasak.

Bože, ja to čak ne mogu ni da izgovorim… 

Ma to su ti engleska shvatanja "dugog" i "kratkog", niđe veze… Tako je valjda "kratko a" u ’have’, a "dugo a" u ’hate’, itd. Ovo su /o/ i /ou/ (nemam IPA, al’ kapiraš).

[Бруни]

Како то мислиш енглеска схватања? Ради се о три посебна гласа, дуго /а/, кратко /а/ и дифтонг /EI/. У ’hate’ нема А, ни дугог ни кратког, него има дифтонга /ei/. Кратко би било као у глаголу cut а дуго као у речи part…

Ја сам мислила да ми је тешко изговорити транскрипцију Копланд са дугим А… Ако већ морам да кажем Копланд а не Коупланд, онда ми некако само по себи излази кратко о…

[Duja]

Pa lepo, mislim "engleska" jer oni diftong /ei/ zovu "long a", po ugledu na grafiju (jer se obično zapisuje sa <a>). Fonološki, to /a/ videlo nije.

[Бруни]

Pa lepo, mislim "engleska" jer oni diftong /ei/ zovu "long a", po ugledu na grafiju (jer se obično zapisuje sa <a>). Fonološki, to /a/ videlo nije.

Откуд сад то? Ја вала то нигде нисам видела. А скоро сам имала блиског контакта са Енглезима и ипа записима, и увек су то еи звалии дифтонг, а long /ei/ је било /а:/.

[Duja]

…a Stoundarovi primeri se zapravo čitaju "cope+land"("dugo o") odnosno , "copp+land"("kratko o").

[Đorđe]

Како то мислиш енглеска схватања? Ради се о три посебна гласа, дуго /а/, кратко /а/ и дифтонг /EI/. У ’hate’ нема А, ни дугог ни кратког, него има дифтонга /ei/. Кратко би било као у глаголу cut а дуго као у речи part…

Ljudi, nema tu nikakvog "dugog" ili "kratkog A"; to su sve različiti vokali.

U ’have’ je vokal /æ/, a ne "kratko A". U ’cut’ je pak vokal /ʌ/, koji je sasvim drugi vokal nego prethodni, i on nikada nema dugu varijantu. U ’part’ je dugi vokal /ɑː/, koji je sasvim drugi vokal nego što su prva dva. U ’hate’ je diftong /eɪ/, što je opet sasvim treća stvar nego sve prethodno. Te sve inačice veze nemaju jedna s drugom u fonologiji engleskoga, dakle nisu nikakve "duge" i "kratke" varijante jedne drugih.

[Duja]

Pa lepo, mislim "engleska" jer oni diftong /ei/ zovu "long a", po ugledu na grafiju (jer se obično zapisuje sa <a>). Fonološki, to /a/ videlo nije.

Откуд сад то? Ја вала то нигде нисам видела. А скоро сам имала блиског контакта са Енглезима и ипа записима, и увек су то еи звалии дифтонг, а long /ei/ је било /а:/.

E ne znam napamet da ti kažem, viđao sam taj sistem transkripcije po rečnicima. Mislim, uglavnom američkim. Možda AHD ili Vebster.

[Đorđe]

…a Stoundarovi primeri se zapravo čitaju "cope+land"("dugo o") odnosno , "copp+land"("kratko o").

Hajde, zato, da ne koristimo zbunjive i maglovite termine. U prvom tome je valjda diftong, a u drugom vokal /ɒ/ (ili slično, u zavisnosti od dijalekta). "Dugo O" bi moglo biti i /ɔː/ u reči door, i koješta još, a ne bih rekao da se "cope+land" izgovara sa /ɔː/.

[Duja]

Aman Đorđe. S mobilnog pišem, nemam IPA, a znam je kao da sam tamo rođen . Samo govorim kako te glasove zovu u američkoj leksikografskoj tradiciji. Obračunaću se s tobom sutra kad dođem do punokrvnog računara

[Бруни]

Pa lepo, mislim "engleska" jer oni diftong /ei/ zovu "long a", po ugledu na grafiju (jer se obično zapisuje sa <a>). Fonološki, to /a/ videlo nije.

Откуд сад то? Ја вала то нигде нисам видела. А скоро сам имала блиског контакта са Енглезима и ипа записима, и увек су то еи звалии дифтонг, а long /ei/ је било /а:/.

E ne znam napamet da ti kažem, viđao sam taj sistem transkripcije po rečnicima. Mislim, uglavnom američkim. Možda AHD ili Vebster.

Хм, да. Онда се зато нисмо разумели. Код ИПА нема тога. Овако је како је Ђоле објаснио. Знала сам ја то, али ме мрзело да преписујем однекле те знакове… Заправо, све су то различити вокали, што се енглеског тиче.

ЕДИТ: Одакле ти сад да се о у cope чита као оо у door?

[Đorđe]

Aman Đorđe. S mobilnog pišem, nemam IPA, a znam je kao da sam tamo rođen . Samo govorim kako te glasove zovu u američkoj leksikografskoj tradiciji. Obračunaću se s tobom sutra kad dođem do punokrvnog računara

Svašta. Pored tolike IPA, šta će im ti opskurni opisni nazivi?

Makar onda, kada sledeći put budeš koristio neki sistem notacije različit od standardnoga, objasni šta tačno tvoji drugi termini označavaju, eda ne dolazi do ovakve zabune.

[Bəʊləʊ]

Te sve inačice veze nemaju jedna s drugom u fonologiji engleskoga,

U pravu je Duja. A i nije da nemaju veze u fonologiji, zapravo je vrlo praktično uzeti da su diftonzi [ei], [ai], [ou] fonološki u stvari /ae:/, /i:/, /o:/. 

A to /o/ i /o:/ u Americi pišu /o/ i /O/.

[Бруни]

Te sve inačice veze nemaju jedna s drugom u fonologiji engleskoga,

U pravu je Duja. A i nije da nemaju veze u fonologiji, zapravo je vrlo praktično uzeti da su diftonzi [ei], [ai], [ou] fonološki u stvari /ae:/, /i:/, /o:/.  

A to /o/ i /o:/ u Americi pišu /o/ i /O/.

Da li i ti sad koristiš IPA ili neki drugi sistem? Ajd’ kad koristite nešto što nije IPA to i naglasite. Ovako ćemo se upetljati ko pile u kučine i vrtećemo se samo u krug…

Šta ti to znači, "u Americi"? Pa i u Americi se može koristiti IPA (. Koji je to sistem gde postoji /o/ i /o:/ ili /o/ i /O/? U IPA ne postoje ti znaci. Dictionary.com je američki proizvod, pa koriste i IPA.

[Bəʊləʊ]

IPA beleži ovako: [æ, eɪ, ɪ, aɪ, ɒ, əʊ] (za RP), i fonološki takođe /æ, eɪ, ɪ, aɪ, ɒ, əʊ/.

Ali neki autori pišu ovako: [æ, ey, i, ay, ɔ, ow] (za GA), i fonološki kažu da je /æ, A, i, I, ɔ, O/.

To sam mislio. 

[Stoundar]

Ma ne, /kOpland/ i /kopland/ su Prćićevi adaptirani izgovori. Ćirilicom se zapisuju kao /кОпланд/ i /копланд/, a kod mene lično iz toga ispadnu dugouzlazni i kratkosilazni akcenti.