Поздрав из Сингапура

[Марина]

Како се називају становници и становнице Сингапура? 

[Duja]

Singapurci, Singapurke? To mi najprirodnije zvuči.

[Марина]

И мени, али нисам била сигурна.
У писменом ми је ученик написао Сингапурљани, и ту сам затрокирала. И Сингапурћани су ми падали на памет.
Хвала на ,,шамару".

[Vukvuk]

Meni najprirodnije zvuči Singapurčani.

[Бруни]

Meni najprirodnije zvuči Singapurčani.

Baš tako, sa Č, ili je to greška u kucanju?

BTW, ima li neko pravilo koje bi se sledilo? Barem neki pokazivač pravca u kom bi trebalo da se ide kad se treba formirati naziv za stanovnike nekog mesta/zemlje/okruga itd. koji nije tako običan u srpskom?

[Duja]

Pa nema baš pravilo, ali nastavci su -janin, -ac, te ređe -lija i -ak, pa koji već pasuje (a ima i kad ne pasuje nijedan). Evo, ovako po osećaju, za španske gradove bih rekao Madriđanin ali Barselonac, Valensijac, Seviljac, dok mi za Saragosu, Bilbao ili Palmu ne pasuje ništa. Kontam da tu i tamo možemo upotrebiti neki endonim (Karioka, eventualno ?Frankfurter). Mada, sve je to ad hok. Ne umem da formulišem jasno fonotaktičko pravilo kad ide jedan a kad drugi nastavak.

?Singapurčani mi deluje kao da je neko povukao pogrešnu analogiju, jer je to č palo pravo niotkuda (č se čotuje, što bi reko Momo Kapor).

[Vukvuk]

Č ili ć? -Čanin je sasvim legitiman nastavak: Zagrepčanin, Ljubljančanin, meni nije jasno odakle vam ć.

[Duja]

Niko pre tebe nije spomenuo ć u ovoj raspravi, tako da meni nije jasno odakle tebi da odakle nama ć. Ć se ćotuje, eto.

Dobro, imaš tačku da je -čanin legitiman nastavak, ali meni i dalje zvuči krajnje nakalemljeno na Singapur.

[Бруни]

Ja sam prva pomenula Ć. Meni je logičnije Singapurćanin. Kao Banaćanin. Nije Banačanin. Mada bih sigurno rekla pre Singapurac.

Meni Seviljac i Valensijac zvuči mnogo smešno. Ja bih svakako rekla Valensijanac i Seviljanac. Verovatno sam pod utiskom španskog - valenciano y sevillano. Madriđanin mi je ok, Barselonac takođe. Bibaoanac i Palmanin? Izmišljam. Da budem iskrena, ne znam ni na španskom kako se kaže.

[Duja]

U Banaćanin imaš regularno jotovanje Banat + janin. U Zagrepčanin je, kao što reče Vukvuk, č deo sufiksa.

U pravu si, postoji i sufiks -janac, kao u Piroćanac. Valensijanac, Seviljanac… šta znam, ne zvuči loše. 

[Бруни]

Ima tu nešto s tim Valensijanac… Već smo o tome razglabali, ali ne mogu da se setim šta tačno. Valensija je kao Italija, ali što onda nije Italijanac? A možda je Valensijan?

[Duja]

Ima ono gore crno u ćošetu, piše "Претрага"… al’ da ti ne objašnjavam kako se to koristi, evo…

Uslovno rečeno, ako se ime države (ili pokrajine) analizira kao koren + -ija, onda se demonim gradi od dodavanjem sufiksa na taj koren: Španija > Španac, a ako se ime ne analizira tako, onda se demonim gradi od punog imena: Valensija > Valensijanac. Verovatno utiče i fonologija (broj slogova, akcenat, sugl. grupe), semantika (da li imamo narod > zemlja ili zemlja > stanovnici), pa i oblici u izvornom jeziku ili jeziku posredniku.

[Бруни]

Znaš da nam pretraga ne radi. E, baš to.

[Rancher]

Niko pre tebe nije spomenuo ć u ovoj raspravi, tako da meni nije jasno odakle tebi da odakle nama ć.

Зар?

Ja sam prva pomenula Ć. Meni je logičnije Singapurćanin.

Не баш.

И Сингапурћани су ми падали на памет.

Морао сам. Иначе, и мени звучи најприродније Сингапурац.

[Марина]

Сад у задатку стоји Сингапурац, и мора да је једино тако исправно кад је професорка тако рекла.