Квоцијент интелигенције

[Rancher]

Количник интелигенције (квоцијент интелигенције, IQ, неправилно се назива и коефицијент интелигенције) је нумерички индикатор степена развијености интелигенције.

Ovaj tekst će neko možda svrstati u kategoriju „ispravljanje krivih Drina“, ali čini mi se da je ova Drina već toliko skrenula, da je krajnje vrijeme da se upregnu buldožeri. Bezbroj puta sam se u novinskim člancima o Mensi susretala sa KOEFICIJENTOM inteligencije, objašnjavajući to dobrom starom novinarskom navikom iskrivljivanja rečenog. Međutim, kad pojam koeficijenta inteligencije počnete uočavati svuda, pa i na mjestima iza kojih stoji sama Mensa, živčani sistem postaje lagano prenategnut. Ako smo već udruženje u čijem fokusu je inteligencija, onda bismo morali postavljati i poštovati visoke standarde. Stoga, uz zvuke fanfara, slijedi bombastični naslov:

Е да сам јуче умро… Ама баш никад нисам чуо за квоцијент интелигенције.

[Бруни]

I ja. U čemu je razlika?

[Шоми]

Јасно да треба количник или квоцијент, никако коефицијент, разлика је небо и земља.

Коефицијент је заправо константа (стална вредност) којом се нешто множи, унапред познат чинилац (фактор, параметар) (у немачком се поред израза r Koeffizient користи и, мање-више калк према латинском, r Beiwert = ’придружена вредност’, одакле се такође види да се ради о унапред познатом параметру, бројчано или процентуално израженом). Кад се нпр. ради спецификација материјала за неки посао, планира се тзв. растур од неких 30%. Он се може изразити коефицијентом 1,3 којим се множи (минимална) прорачуната количина материјала како би се добила реално потребна количина.

Квоцијент је управо количник — вредност добивена неким мерењем, срачуната, изведена, а не унапред позната.

Ја говорим количник интелигенције.

[rade]

Pogledaj definicije za koeficijent i kvocijent i sve će biti jasno. Mada, po jezičkim pravilima izgleda da može i jedno, i drugo, važno je da se brzo prenese informacija, makar i netačna. 

[Бруни]

Ја говорим количник интелигенције.

Nismo ni sumLJali.

Nego, da nije to u istom fazonu ko pravac i smer?

Zna se na šta se misli kad se kaže koeficijent inteligencije u običnom govoru.

[Бруни]

Pogledaj definicije za koeficijent i kvocijent i sve će biti jasno. Mada, po jezičkim pravilima izgleda da može i jedno, i drugo, važno je da se brzo prenese informacija, makar i netačna. 

Upravo. Nekom ko nije matematički obrazovan, apsolutno je svejedno je li količnik, koeficijent ili kvocijent. Za koeficijent je običan narod još i čuo, ali za kvocijent… Čisto sumnjam. Kao što napomenuh gore, kao pravac i smer.

[Шоми]

Није у том фазону, јер су правац и смер у свакодневном говору малтене синоними, док коефицијент и квоцијент једва да имају других додирних тачака осим што су оба латинизма и почињу истим словом.

За количник сви знају.

[rade]

Upravo. Nekom ko nije matematički obrazovan, apsolutno je svejedno je li količnik, koeficijent ili kvocijent.

Nekom, ko nije matematički obrazovan, verovatno je svejedno i da li je u pitanju inteligencija

[Зоран Ђорђевић]

Za koeficijent je običan narod još i čuo, ali za kvocijent… Čisto sumnjam. Kao što napomenuh gore, kao pravac i smer.

Ја сам од старијих, па више памтим. Раније се за IQ говорило искључиво квоцијент, верујте ми на реч. Коефицијент је новијег датума (за моје године). Ко је то променио, кад и зашто, не знам. Видим само да се примило, ваљда је лакше за изговор.

[Father Jape]

I ja sam prvo saznao sa kvocijent, ali recimo u nekim brojevima Politikinog ili Mikijevog zabavnika iz prve polovine ’90-ih. Od tada uglavnom koeficijent.

[abzec001]

Добро је знати шта значе оба појма, оба математичка, квоцијент и коефицијент, али на крају треба да пресуди, претпостављам устаљени принцип: каже се онако како каже МЕНСА, струка која се бави интелигенцијом и која је и аутор назива квоцијент (quotient). То је израз за званичну, службену употребу. Ту мислим и на медије. Оба израза су подједнако страна, па то нема утицаја, а приватно може да каже ко како хоће.
                                           
У прилог квоцијенту говоре сам званични међународни назив и скраћеница IQ (intelligence quotient). Коефицијент (coefficient), као што се види, почиње са С, а не са Q.

Но, бојим се да ће и коефицијент, као и толико тога другог, насталог из незнања, обогатити наш језик. Ако то већ није.

[Бруни]

Није у том фазону, јер су правац и смер у свакодневном говору малтене синоними..

Baš kao koeficijent inteligencije i kvocijent inteligencije.

[Бруни]

Nekom, ko nije matematički obrazovan, verovatno je svejedno i da li je u pitanju inteligencija

To je, rade, vređanje. Hoćeš da kažeš da samo matematički obrazovani ljudi jesu i inteligentni ljudi? U čemu je uopšte poenta ove tvoje opaske?

[rade]

Nema nikakvog vređanja, ja to ne radim. Poenta je u tome, što si zaboravila da svi, koji su završili četiri razreda osnovne škole, IMAJU matematičko obrazovanje i znaju šta su to razlomci. Ako neko NEMA matematičko obrazovanje, to znači da nije završio ni osnovnu školu i o kakvoj se inteligenciji onda može govoriti?

Sam termin ne govori o nivou obrazovanja, narod ga nekako podrazumeva: kad se kaže "matematičko obrazovanje", odmah se pomisli da se radi o potrebi da se razumeju barem diferencne jednačine, možda još nešto složenije. To naprosto nije tako, matematičko obrazovanje je i kad znaš koliko puta tri ide u devet, i kada možeš da odrediš koliko ti platna treba za kaput tako što pomnožiš širinu i visinu i dobiješ kvadratne metre.

Uzmi taj nesretni kvocijent. Svi, ama baš svi, čuli su za taj izraz još u osnovnoj školi, jer su svi, ama baš svi, matematički obrazovani da znaju šta je to razlomak. Naravno, bolje rešenje je neko već predložio: količnik, to je taj srednjestatistički izraz.

Još jednom, nema nikakvog vređanja, to je više vapaj da se ipak ne podilazi najnižem nivou (ne)razumevanja stvari.

Meni to "matematičko obrazovanje" bode oči i zato, što iz konteksta nekako ispada, da čovek koji može da sabere dva i dva spada u neke čudake, u neku specijalnu grupu ljudi koje je bolje ostaviti po strani. Zaboga, pogledajte koliko su nam svojih termina nametnuli doktori: niko ne ide na pregled debelog creva, nego na kolonoskopiju, umesto na operaciju nosa narod ide na rinoplastiku, svi znaju koja je razlika između fizijatra i ftizijatra (ako hoće da nađu svoga doktora, moraju da znaju kako on zove sebe i za šta je doktor). Samo to nesretno "matematičko obrazovanje" svima smeta i samo tu nije važno da li je krug ili polukrug, pravac ili smer.

Mislim da se prečesto, daleko prečesto, na forumu za jezičku normu proglašavaju konstrukcije koje kao da su namenjene ljudima bez mozga (ako takvi ne razumeju, niko ne razume), dok se bilo koje insistiranje na tačnosti i preciznosti proglašava za cepidlačenje, nebitno preterivanje itd.  To je barem moj utisak. Dakle, ako norma treba da se prilagodi srednjestatističkom nosiocu srpskog jezika, ja se s tim potpuno slažem, jer se radi o najvećem broju naših ljudi. Ali, ako se toliko često, insistira da sve treba da razume neko, ko je funkcionalno nepismen i da svako mora da se prilagodi njemu, onda sam protiv.

Usput, srednjestatistički građanin Srbije završio je srednju školu. Teško mi je da poverujem, da za 12 godina nastave nije čuo za "kvocijent".

[Father Jape]

Ja u životu nisam čuo za kvocijent van izraza kvocijent inteligencije.