Српски језички атеље
Српски језички атеље => Језик је огледало душе => : Зоран Ђорђевић 13. 03. 2011. у 20.38
-
Шта мислите о теми Језичке занимљивости из мог краја?
Има нас одасвуд, у сваком крају има нешто што би вредело испричати свима, нешто карактеристично, помало чудно.
Већ сам вам причао да код мене појмове сисати и дојити користе у инверзном значењу. Мајка сиса дете, а дете доји прст. Теле доји краву. Тако говоре и моје колегинице, дипломирани инжењери и остали који су високе школе завршили.
На такве занимљивости сам мислио. Оне које су се дубоко уврежиле, не неки архаизми које не знају они млађи од 50 година.
-
Kroz maglu se sećam užičkog izraza koji je jednom Peđa pomenuo, mutan u smislu zgodan…
-
Занимљива тема Зоране, у потпуности подржавам.
На жалост, не могу претерано да допринесем, Чубура и није неко посебно занимљиво лингвистичко подручје, али било је неколико примера које памтим од старијих комшија, који су имали занимљиве изразе. Сећам се да је једна стара бака Мила често са сетом говорила како не може да нађе добре папуче, јер папуџије више не долазе на Каленић пијацу. Увек ми је то било чудно, јер онолико шустера у Градић Пејтону и око Каленића, а она прича о некаквим папуџијама. Тек скоро сам сазнао да су папуџије ту биле заправо јако узак термин који означава мајсторе Буњевце који праве њихове карактеристичне папучице са петом :D
Е сад, разне ствари које чујем по теренима, тога има на претек, али то могу само да пренесем, јер не познајем локалне говоре толико добро да бих могао да елаборирам прописно. Али једна од омиљених конструкција ми је одувек била "родили смо" у Црногораца, а нарочито ми је омиљена постала када сам сазнао из једне од Балканика (не сећам се сада тачног броја исте) да је поред жене која се порађа, пре и мушкарац лежао и глумио порођајне болове… Саосећајно, зар не [bonk] :D
-
да је поред жене која се порађа, пре и мушкарац лежао и глумио порођајне болове…
Ma nemoj da pričaš, to mi nikako ne liči na balkanski mentalitet…
A bi li malo pojasnio to "rodili smo"? Je li to muškarac kaže da su oni rodili dete?
Ti si sigurno pun zanimljivih priča, jer ako si često na terenu, sigurno svašta čuješ… [fsmile]
-
Па да, управо то :D
Поента је да то управо потврђује патријархалност, јер ту pater familias преузима заслуге и за ту једну ствар која ту није одузета жени, а којом она преузима значајан утицај у породици. Нема то везе са менталитетом, него са културним обрасцем ;)
-
А то за терене… Моја омиљена конструкција на коју сам први пут набасао у К.З.Б. је била "Има ли га _____" у значењу да ли је тај неко ту :D Први пут када ме је једна старина упитао то питање, док је у пролазу терао волове "Има ли га Милен?" ја сам му одвратио "Што то мене питаш?" и нашли смо се обојица у чуђењу на опште весеље свих присутних [emb1]
-
Ovo je mnogo zanimljivo. :D Ja, nažalost, nemam neke posebne zanimljivosti, kao što si i sam primetio, Beograd i nije neko mesto gde ima nekih specifičnih lokalizama koji bi bili zanimljivi ostalima… No, rado ću pratiti ovu temu, verujem da će biti tu podosta zanimljivih stvari… [fsmile]
-
Када сам дошао овде да живим, пре скоро четрдесет година, изненадио ме је овдашњи говор. Једна од ствари на коју ни данас не могу да се навикнем је да је реч место женског рода. То има да се купи само на две месте у граду.
Причам, као што сам навео на почетку теме, о томе како говоре скоро сви, без обзира на школу.
Трстеник је, иначе, на самој граници дијалекатских подручја. Већ десет килиметара на запад, у Врњачкој Бањи, и даље на ту страну, говоре као у западној Србији. На пример, ако је неко Боро, онда си срео Бора, не Бору, и тако даље.
-
Био сам двапут кратко у Трстенику, али недовољно дуго да запазим те занимљивости.
А то за терене… Моја омиљена конструкција на коју сам први пут набасао у К.З.Б. је била "Има ли га _____" у значењу да ли је тај неко ту :D
То се често користи у јужној Србији. Штета што нема неког Пироћанца, они имају заиста занимљив говор. Засад ми пада на памет само оно аздисао — не знам колико се користи у другим деловима земље.
-
?????? Место женског рода ??????
Е, свашта, то још не чух. Мене увек изненађује употреба максимум 4 падежа у И.Србији. Нису ко јужњаци да се фрљају, па свако мало други акцент, него све је увек у њиховом систему по правилу. Вероватно што су већином двојезични…
-
То има да се купи само на две месте у граду.
Ово може да буде и остатак некадашње двојине на -ѣ (као што имамо двеста од двѣсътѣ према старој именици с. р. съто). Има ли још којег примера где вам личи на женски род?
-
То има да се купи само на две месте у граду.
Ово може да буде и остатак некадашње двојине на -ѣ (као што имамо двеста од двѣсътѣ према старој именици с. р. съто). Има ли још којег примера где вам личи на женски род?
Tako se govori i u Smederevu, koje takođe pripada staroštokavskom području i ima sinkretizam padeža. Međutim, nije kompletna paradigma reči mesto ženskog roda: kaže se sedi na mesto, veliko mesto itd. Jedino što sistematski odstupa od norme jeste dve (tri…) meste, pa se Džoovo objašnjenje o refleksu stare dvojine uklapa.
-
Како се у језику зове појава кад реч звучи као појам? Рецимо, овде скоро сви кажу свирена.
-
[lol] [lol] [lol] Свирена [bonk] Ономатопејична реч, нема шта (нисма овиме мислио да се то тако зове у језику, то не бих знао) :D мораћу да свратим до Трстеника да се мало наслушам локалног језика, звучи као занимљиво место :)
-
Можда је заправо реч о животињи sus maritimus. Укрстили Трстеничани свињу и сирену да би решили питање поста :D
-
Како се у језику зове појава кад реч звучи као појам? Рецимо, овде скоро сви кажу свирена.
Па не звучи сирена тако (није ономатопеја свииир него би-бииип или сл.). Овде је реч о народној/пучкој етимологији, где се реч (најчешће страног порекла) укршта с домаћом речју која има семантичке везе с њом (сирена свира → свирена).
-
Можда је заправо реч о животињи sus maritimus. Укрстили Трстеничани свињу и сирену да би решили питање поста :D
А ево и чудовишта, њушком и репићем, свирена :D [lol]
(http://1.bp.blogspot.com/_2C1aQuJX42o/TTyUljcoNjI/AAAAAAAAIGk/sofHzROUOO8/s1600/DSC_4650.JPG)
-
Ja i dalje ne kapiram kakve veze ima ovo prase sa s(v)irenom? :-/
-
Свиња + сирена = свирена :D
-
Свиња + сирена = свирена :D
A, jel? Ja to nisam tako shvatila, nego kao Joe: svira sirena = svirena… :D
-
Прасе које плива. Наравно да није ништа укрштено ни са чим, ради се о шали пошто се водене животиње једу и за време поста, за разлику од прасета. Одатле штос.
У мом крају се џанарика зове ринглов, амбар за кукуруз котарка, колски улаз на капији ајнфор’ (требало би „ајнфорт“ према немачкој речи), а оно што се у Београду и централној Србији зове „кнедле (с пекмезом)“ овде су гомбоце.
Посебно не бих издвајао германизме или мање распрострањене турцизме. Често се уместо „са“ може чути „су“ или „со“. На пример, „со тим“ или „су чим“. За трпезаријски сто се готово увек каже да је астал, марамица се назива џепницом, а уместо локатива се често користи акузатив. На пример, „Стојим на улицу“, „Радим у башту“, „Већ је месец дана на викендицу“ итд.
Додатак (ван теме): Гуло, сирене су заправо крилата бића налик на харпије, а не водене полурибе-полудевојке, зар не? :)
-
Еј, немој тако, то прасе плива на Бахамима :) А да не заборавимо дела одређених католичких попова која су проглашавала птице за ОК у време поста јер расту на дрвету :D [lol]
У Обреновцу имају један од мојих омиљених локализама, леватор (на машини за претовар Фергусон производње пише elevator).
Џенарика, ринглов, пуркача -синоним за омиљену муницију у "Лоповима и жандарима" на Чубури [lol] Такође, и примарни лек против идења у школу, само се добрано наједеш зелених џенарика, и ето поштеде бар два дана :D
-
Додатак (ван теме): Гуло, сирене су заправо крилата бића налик на харпије, а не водене полурибе-полудевојке, зар не? :)
Јап :D Не знам када тачно почиње да се користи израз сирене за њих, али то су у ствари посејдонове нимфе спојене са германском митологијом (Lorelei).
-
Занимљиво је да је БП рекао џАнарика, а Гуло џЕнарика. Ја такође те шљивциге знам као џЕнарике. Иначе, и ја морам мало оф топик, у Еспањи, шљиве личе на велике џенарике, величине омање брескве. Нису онако дугуљасте као код нас, него округле, и имају плаве (као наше шљиве) и беле (заправо, жуте, као наше џенарике). Пекмез од шљива је обично зелен (јер се прави од жутих).
Него, имам ја неколико израза из ваљевског краја, само да се сад сетим. Знате ли шта је перда?
-
Мотка из ограде :) Мало већа мотка је јапија, и то је угаона греда, али се једнако каже, немој да те пердиком/јапијом прекОо леђа :)
-
Није пердика, него перда. Перда је ограда… Има логике онда што се мотка из перде зове пердика… ;)
-
шљиве личе на велике џенарике, величине омање брескве.
[zbun2] :o ЊАМ!!!
-
Овде за мотку из ограде кажу коц. Избаце оно "ла", а продуже "о".
Посебно не бих издвајао германизме или мање распрострањене турцизме. Често се уместо „са“ може чути „су“ или „со“. На пример, „со тим“ или „су чим“. За трпезаријски сто се готово увек каже да је астал, марамица се назива џепницом, а уместо локатива се често користи акузатив. На пример, „Стојим на улицу“, „Радим у башту“, „Већ је месец дана на викендицу“ итд.
Катанац ту беше локот?
-
Није пердика, него перда. Перда је ограда… Има логике онда што се мотка из перде зове пердика… ;)
Пардон, ја се одма’ пребацио на пердику, ’наш :) Сувише то често чујем из ваљевских уста, а никада није још није претио да ће да ме одалами оградом!
-
[lol] [lol] [lol] Свирена [bonk] Ономатопејична реч, нема шта (нисма овиме мислио да се то тако зове у језику, то не бих знао) :D мораћу да свратим до Трстеника да се мало наслушам локалног језика, звучи као занимљиво место :)
Свирена заувија.
Можеш да дођеш због пива (само се прво јави), а што се језика тиче довољно је да гледаш серију "Село гори, а баба се чешља". Језик је до детаља скинут. Ништа, ал баш ништа, верујте ми на реч, није карикирано.
Овде се стварно говори: Морам да лечим бубрезе.
-
Прихватам позив, да кажемо у време жупске бербе, тамо сам редован [thumbsup] ;)
А немам живаца да гледам РТС, још пре пар година сам раскрстио са телевизором, и однео га баби :D
-
Мени би било занимљиво ако неко зна, одакле такав начин говора. Нпр. било је врло занимљива Џоова реплика да оно "две месте" може бити остатак некадашње двојине. Вероватно и друге неправилности које се појављују имају неко тако објашњење…
-
Прихватам позив, да кажемо у време жупске бербе, тамо сам редован [thumbsup] ;)
Мог’ те упознам са директором Туристичке организације Александровца ;).
-
Да погађам, ти си директор или Зоран :D
Мени је битно да знам винаре из Александровца, за туризам ћу лако :D
-
Децо, држ’те се теме иначе одосте у Свашта и ништа. [yes]
-
Катанац ту беше локот?
Да. Катанац је локот, а мердевине су лотре. Изразито често се користи метнути уместо ставити, и то у форми као да глагол гласи метути или метити. „Једи“ се може чути и као јеј.
-
Децо, држ’те се теме иначе одосте у Свашта и ништа. [yes]
[ko-ja] [angel] [pardon]
-
Пардон :D
Него, кад смо код Ваљева, чуо сам тамо пар пута кензирати.
-
Ја, да ме убијеш, не могу сад да се сетим било чега. Године су прошле од кад нисам у контакту с тим крајем, па можда је и оправдано. Не знам шта је то кензирати. Је ли то нешто старинско или нешто ново?
-
Него, кад смо код Ваљева, чуо сам тамо пар пута кензирати.
:-/
Чуо си и да се за некога каже да је изумро (уместо умро).
-
Него, кад смо код Ваљева, чуо сам тамо пар пута кензирати.
:-/
Чуо си и да се за некога каже да је изумро (уместо умро).
[lol] Ја то нисам чула. Али сам се сад сетила д’изедем уместо да поједем.
-
Чуо си и да се за некога каже да је изумро (уместо умро).
[lol] Ја то нисам чула.
Mislim da smo čak videli uklesano na nekoj ploči uz put - da je taj i taj izumro tad i tad…
Али сам се сад сетила д’изедем уместо да поједем.
D’idem, d’umre…
-
С обзиром где сам ту чуо, рекао бих да је старинско (Попучке), а значи нешто у смислу кулирати, блејати, глуварити.
-
Овде се стварно говори: Морам да лечим бубрезе.
Чак и: Морам да водим деду на ренгелене. Не зезам се.
-
Jезички осећај је нешто што није резервисано само за школоване људе. По језичком осећају већине људи треба да се говори инфракт. Лакше је за изговор. Или фиксална каса, гарван…
Овде кажу, да направим приближну паралелу са свиреном, подвампирио се. Или открајак. Има неке логике. [cesh]
-
[off] Гуле, можда ће те неки службени пут довести у Благотин (http://www.google.com/url?sa=t&source=web&cd=3&ved=0CCMQFjAC&url=http%3A%2F%2Fwww.trstenik.rs%2Findex.php%2Fpocetnastrana%2Fnasa-proslost%2F139-blagotin%3Ftmpl%3Dcomponent&rct=j&q=%D0%91%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BD&ei=tcl_Tb3WD5H6sgaYxLn1Bg&usg=AFQjCNHQb3TUNyzgaXAQFJwkbPlkRzaCXw&cad=rja). То је врло недалеко одавде:
-
Не можда, сигурно :D
Пракљача је један занимљив локализам, често коришћен и као назив за торокушу :D
-
Не можда, сигурно :D
Za ovo (http://www.jeriningrad.org.rs/)znaš, zar ne? Mogao bi, u saradnji sa [brun], da nam, kad budeš imao jako mnogo vremena, pišeš i o raznim Jerininim gradovima (ako već negde ne postoji uporedni pregled)?
-
Е вала морам и ја да дођем у тај Трстеник. [lol] Сита се исмејах… :D
-
Да. Катанац је локот, а мердевине су лотре. Изразито често се користи метнути уместо ставити, и то у форми као да глагол гласи метути или метити. „Једи“ се може чути и као јеј.
Да ли се још увек за гуверналу од бицикла каже корман?
-
Чује се корман и код мене.
-
Да ли се још увек за гуверналу од бицикла каже корман?
Богами, ја знам шта је корман бицикла, а за гуверналу никад нисам чуо. [bag]
-
Код мене се обе речи чују, само је гувернал овако, мушког рода.
-
То је, што би рекао мали Перица, исти… (Знаш оно: колико је три пута пет, а колико је пет пута три.)
-
За бицикл постоје варијанте бицикла, бицикли, бицикло. У ком крају се за неку од њих може рећи да је уобичајена? Овде је то бИцикла.
-
За бицикл постоје варијанте бицикла, бицикли, бицикло. У ком крају се за неку од њих може рећи да је уобичајена? Овде је то бИцикла.
U mom kraju stariji ljudi biciklo (bic, bajs) nerijetko zovu točak!!!
Takođe je i guvernala uobičajen izraz mada se koristi i riječ upravljač. Za korman nikad nisam čuo.
-
A za radna kolica koriste sljedeće izraze: kolica, civare, tačke, kariole.
-
Za ljestve koriste: ljestve, merdevine, lotre, stepenice.
-
Meni je ova tema dosadna [ne], valjda zato što je ovo forum o standardnom jeziku. ;)
-
Па ти немој да учествујеш ако ти је досадна. :) Мени је занимљиво прочитати како се нешто каже у другим деловима (бивше) земље.
-
Za ljestve koriste: ljestve, merdevine, lotre, stepenice.
Ima, beše, i skale?
Meni je ova tema dosadna [ne], valjda zato što je ovo forum o standardnom jeziku. ;)
Standardno je dosadno (http://smiles.kolobok.us/icq/nea.gif).
Па ти немој да учествујеш ако ти је досадна. :) Мени је занимљиво прочитати како се нешто каже у другим деловима (бивше) земље.
Mo’š misliti kako je tek nama mlađima (http://smiles.kolobok.us/artists/laie/LaieA_055.gif): ja za mnoge reči samo s ove jedne strane nisam čula :).
-
Za ljestve koriste: ljestve, merdevine, lotre, stepenice.
Ima, beše, i skale?
Bilo bi logično al’ [otkudznam]. Možda ima?
-
Za ljestve koriste: ljestve, merdevine, lotre, stepenice.
Ima, beše, i skale?
Bilo bi logično al’ [otkudznam]. Možda ima?
Нешто ми се мота по глави да сам и то чула од другар(иц)а из Хрватске.
-
Mo’š misliti kako je tek nama mlađima (http://smiles.kolobok.us/artists/laie/LaieA_055.gif): ja za mnoge reči samo s ove jedne strane nisam čula :).
Mi smo ih upoznali silom prilika jer je rat donio velika raseljavanja ljudi unutar BiH, pa su mnoge riječi, karakteristične za pojedine krajeve, postale uobičajene tamo gdje prije rata nisu bile ( npr. ako se doselila veća grupa ljudi iz istog kraja).
-
Од Рудника до Жупе се за мердевине каже и стубе, што је другде реч за степенице.
-
Прво село одавде на исток, прам Крушевцу, зове се ОџАци. Овде кажу: Имам кућу у Оџака. (Акценат је дугоузлазни на "О")
-
То А у ОџАци је кратко, зар не?
-
Колико се ја сећам како сам чуо име тог места, дуго је.
-
Ако је номинатив Оџа́ци, онда треба да буде Има кућу у Оџа̄ка̑ (дуго прво а и акцентовано дуго друго а).
-
Мислим да и јесте тако, ма да је тај говорник од кога сам ја то чуо био из Крушевца, па се можда разликује од Зоранове верзије, мораћемо да њега сачекамо.
-
То А у ОџАци је кратко, зар не?
Да, а у оно "Оџака" је наглашено "О", не умем да напишем дугоузлазни, а оба "а" су врло кратка и ненеглашена. Врло чудан акценат. Као, отприлике, у речи обадва.
-
Кад и а наводим изговор из околине, а не матични… [bonk]
А стварно је врло чудан изговор, кажем ја, мораћу мало да ослушкујем доле :)
-
Овде се акцентовањем постиже и један посебан ефекат.
Село је МилУтовац, а житељ тог села је МилутОвац. Исто је и за село МијАјловац. Житељ је МијајлОвац.
-
То А у ОџАци је кратко, зар не?
Да, а у оно "Оџака" је наглашено "О", не умем да напишем дугоузлазни, а оба "а" су врло кратка и ненеглашена. Врло чудан акценат. Као, отприлике, у речи обадва.
Онда није дугоузлазни, него краткосилазни: /оџа̏ци/-/из о̏џака/ (као /дука̏ти/-/сто̑ ду̏ката/), зар не?
-
Поштено да ти кажем, не знам то с акцентима. У Оџака се изговара потпуно исто као из Оџака.
-
Па мора да буде исто (исти је падеж), само треба да потврдите да то О није дуго, него кратко.
-
Па мора да буде исто (исти је падеж), само треба да потврдите да то О није дуго, него кратко.
Да, кратко је.
-
Исти је падеж и акценат у овом примеру: Истрчао је из куће само у гаћа. Изговара се исто као да је рекао …без гаћа или …из гаћа.
да ли се још негде чује овако нешто?
-
Па тако је у целом косовско-ресавском дијалекту. А синкретизма локатив-генитив има и у староцрногорским говорима. О томе смо доста причали на В.
-
Овде понекад кажу за човека да је учтиван. Као и за хлеб да је бајатан.
Имам утисам да је, по њиховом језичком осећају, оно учтив недовршен придев, исечен при крају. Учтиван звучи више придевски, као, на пример, раван , обичан, сталан…
-
Сад сам се сетио једне речи из Малог Мокрог Луга, мањка, са кратким првим А. Може да значи и недостаје, а и у значењу цркнути (за стоку). Ма немој да му дајеш ту пилећину, има да ти мањка кер.
-
Сад сам се сетио једне речи из Малог Мокрог Луга, мањка, са кратким првим А. Може да значи и недостаје, а и у значењу цркнути (за стоку). Ма немој да му дајеш ту пилећину, има да ти мањка кер.
У Шумадији је чешћи облик мајкати.
БТЊ, овде кер значи расан, пре свега ловачки пас. Како је другде?
-
Не, кер значи кер, куче, џукела, џумара, кучак, пас, авлијанер, каламуња итд.
-
У Средњем Банату се за дворишног пса-чувара, небитно да ли је у питању расан пас или мешанац, каже и кера, у женском роду. „Јел’ ује’ кера?“ — повик са капије, када придошлица пита да ли сме да уђе од пса. „Како си, Лало?“ „Та, к’о кера! На своју ни да ланем, а на туђе ланац да покидам!“
У једном делу Бачке се за пса каже и вашка. То сам у Банату чуо само у једном селу, али генерално не говоре људи тако.
-
Не, кер значи кер, куче, џукела, џумара, кучак, пас, авлијанер, каламуња итд.
Овде се под појмом кер, понављам, подразумева само расан пас. Они за изложбу, али пре свега ловачки. Не знам откуд та диференцијација.
Остали су као у твом примеру. Пас, куче, џукела. Ламбара је пас луталица.
-
Kod mene u kraju je primarni naziv ćúko. Sad mi to deluje tako smešno… [lol] Ker je pre svega lovački pas, a pas je ono formalno, u školi.
-
Ја знам за босанско цу́ко. Нисам досад чуо за меку варијанту.
-
Kod mene u kraju je…
Који је то крај?
-
Bosanska Posavina
-
Ја знам за босанско цу́ко. Нисам досад чуо за меку варијанту.
Kod nas je u upotrebi cuko, ker, škevrija, pas a sve češće se koristi i noviji termin dodž (domaća obična džukela). Ker je u rangu sa ostalim i nije sinonim za rasnog psa.
P.s. Imam prijatelja koji je rodom iz okoline Tuzle i on koristi termin ćuko.
-
Овде често кажу као кад (ки кад) у значењу као да. Навалио на оно печење ки кад није јео два дана. Има ли то још негде?
-
Кер јесте ловачки пас и мислим да у мом региону скоро сви то знају, само се у говору далеко чешће користи као погрдан израз са пса, попут џукела. У женском облику, ке́ра, звучи некако мекше и користи се за пса генерално.
Да, има и она „’Рани керу да те ује“.
-
Ја знам за „’Рани псето…”.
-
„’Рани керу да те ује“.
И овде често кажу ује. http://www.youtube.com/watch?v=syCTu_F7aKs&feature=more_related#t=0m20s
-
Ја знам за „’Рани псето…”.
Знам и ја (http://www.youtube.com/watch?v=RnEAjY3k3og) (http://smiles.kolobok.us/light_skin/mosking.gif).
-
Један виртуелни извештај. (Превод на чарапански З. Ђ.)
Синоћ сам био са Белопољанског и Џоа у једнЕ кафане. Пили смо пиво и јели беле бубрезе на жару, чекајући прасе. Било је лепо печено, кожмура је само крцкала под зубима.
Наставиће се…
-
Сад ми паде на памет, нисам сигуран да ли је о овоме раније било речи.
Старији народ у Војводини железницу по правилу назива жељезницом. Жељезница, жељезничка станица и сл. Неко је рекао да су прве железнице у Војводини грађене са ијекавским таблама из Хрватске и Славоније, а како народ није знао ни за железо ни за железницу, ову ијекавску реч је усвојио једноставно као такву. Као готову реч, попут Ријека, Бјеловар и сл.
-
Сад ми паде на памет, нисам сигуран да ли је о овоме раније било речи.
Старији народ у Војводини железницу по правилу назива жељезницом.
Помињао је неко, не сећам се да ли овде или на ОДФ-у.
Питај оца ми мога, не сећам се више: чини ми се да је тако нана говорила (из Новог Бечеја пореклом). [cesh]
-
Eh, davno je to bilo, al’ mi se čini da se i u mom kraju tako govorilo. Nešto mi se vrti po glavi da sam kao dete imala nedoumicu da li se kaže željeznička ili železnička.
-
Питај оца ми мога, не сећам се више: чини ми се да је тако нана говорила (из Новог Бечеја пореклом). [cesh]
Давно сам био тамо, па се не сећам. У то време нисам обраћао пажњу на то.
-
Једна од необичних конструкција у мом крају је: Он је почео да иде по кафана. Јак акценат на првом "а", као кад се каже: Махали смо капама. Има ли то још негде?
-
Ja znam da se ključ ostavlja pod otirač ili u ormarić za struju. Kake crne belosveCke novotarije… [ccc]
Vala sve vreme o ovome razmišljam čitajući ovu temu :fkez:. Ima još jedno tajno mesto - stara cipela, takozvana trakara! :D
Kad već ovo izgovorih (napisah), da li je nekom poznat taj izraz trakare (za stare cipele, papuče… one što drndaš po dvorištu kad se isfucaju)? (Bru, ovo možeš i da premestiš gde mu je mesto, da ne sediš zaludna.) :fkez:
-
Ma nemoj, samo ja da radim a vi da lenčarite i samo mi pravite posao? Ne može! [fgrrr]
Nisam čula za trakare, ja to zovem "za po kući" :fkez:
-
Има и назив покућнице.
-
Овде често кажу као кад (ки кад) у значењу као да. Навалио на оно печење ки кад није јео два дана. Има ли то још негде?
To je sigurno balkanizam. U albanskom je taj veznik takođe sikur, što znači "kao da", ali bukvalno prevedeno znači "kao kad".
-
Није занимљивост мог краја, али у Бачкој се говори и „канда“ када се нешто претпоставља са великом сигурношћу. Јаче је од „ваљда“, а слабије од „јамачно“. Може да означи и намеру.
— Гле што се небо начомрдило.
— Да. Канда ће пасти киша.
— Ди је баба отишо?
— Не знам. Крено је према центру, каже да иде да прошета.
— Канда ће код Срете свратити у бирцуз.
— Ал си се најо шунке, канда ћеш целу ноћ устајати да пијеш воде.
— Шта си се ућуто?
— Канда ћу мало да одремам.
Измена: Па и Балашевићеви стихови: „Ја вас, канда, знам са Штранда“, „Канда ћу малко да те ’насикирам’“, „Лудница је, канда, откључана“ итд.
-
Овде најлон за пецање зову жилИца (са дугим "и"). Има ли то још негде?
-
А за пиво се каже: „Жареее, може једно велико црно?“.
-
Да ли се још негде каже: Баба је држала унука на крилима?
Овде то говоре и школовани људи.
-
То ми је потпуно нормално, одмалена слушам то "на крилима", тако и говорим. Локализми су, иначе, врло симпатични. У околино Ваљева постоји временска одредница "тоич" и "отоич", у значењу "пре извесног времена", "јабом’" уместо "дабоме", конопчић је "штрањка", гумени опанци су "папуле". Тога има подоста
-
Овде се реч "силно" често употребљава за јело. Неко масно, тешко. Нарочито се се користи за торте. Кад торта има пуно маргарина, чоколаде, јаја… онда је силна.
-
То се и код мене каже. Каже у том значењу и тешко (’тешко пада на желудац’).
-
Овде сам упознао пар сјајних људи који су емигрирали давно из крајева где Срби живе, али се ретко помињу. Тако сам и чуо пар занимљивости из румунског Баната, као што су на пример:
"Укључи мозгове!" - Мозак иде увек pluralia tantum.
"Дај да нешто иземо са брисе!"- ово је у значењу, дај да нешто поједемо с ногу, где је бриса перорез.
БП, јел има тога и у нашем делу Баната?
-
За ово „иземо са брисе“ ми није требало тумачење, али нисам чуо ни први ни други израз.
Могуће је да постоје, али нисам чуо. И за мене је чист банаћански говор помало егзотика. Не чујем га толико често и увек ме нечим изненади.
-
Једна од необичних конструкција у мом крају је: Он је почео да иде по кафана. Јак акценат на првом "а", као кад се каже: Махали смо капама. Има ли то још негде?
Има у околини Берана (Црна Гора), а можда и на мало ширем подручју. С тим да је акценат, и то дуги, обично на другом а. Значи, "Блееји по кафаана".
пс. Извињавам се на закаснелом одговору, нисам одавно залазио по фооорума :-)
-
Вероватно и другде кажу парабаба и парадеда, али овде кажу и параунук. Али то изговарају тако да се јасно разабирају две речи — пара унук.
-
Једна од необичних конструкција у мом крају је: Он је почео да иде по кафана. Јак акценат на првом "а", као кад се каже: Махали смо капама. Има ли то још негде?
Има у околини Берана (Црна Гора), а можда и на мало ширем подручју. С тим да је акценат, и то дуги, обично на другом а. Значи, "Блееји по кафаана".
Ima i u južnijim krajevima, najčešće u spoju "po kuća". :)
Вероватно и другде кажу парабаба и парадеда, али овде кажу и параунук. Али то изговарају тако да се јасно разабирају две речи — пара унук.
Jao, ovo je fantastično, prvi put čujem i umrla sam od smeha [lol]
-
У Гроцкој је исто пара унук.
-
А у Банату прамбаба и прандеда.
Парандеде и парамбабе срећом па немамо. :)
-
Овде често кажу као кад (ки кад) у значењу као да. Навалио на оно печење ки кад није јео два дана. Има ли то још негде?
Или:
Не уме да стисне креду ки кад је од ратлука.
Отишо је с џипем.
У мом крају нећете чути дошао, прошао, нашао,
рекао, отишао и слично, већ дошо, прошо, нашо,
реко, отишо. Ако изговоримо целу реч, то звучи чудно.
А кад ме мајка шаље у продавницу:
Купи пилеће батаце, а ресто остави за тебе.
У школи ми је речено да се слово О
у речи коњ кратко изговара.
Овде сви ту реч изговарамо дуго: коооњ.
-
А у Банату прамбаба и прандеда.
Чини ми се да Црногорци кажу пранђед.
-
отишао и слично[/i], отишо[/i].
Стандардно је отѝшао. Секундарно је о̀тишао, као одвѐла боље него о̀двела.
-
Хвала пуно! Веома ми је важно да стандардно изговарам речи.
А да ли је стандардно имали или имали?
-
Ѝмали. Углавном је све за слог уназад у односу на косовско-ресавски говор, али, видимо, има и изузетака. Ту је проблем изједначавање пренесених и непренесених акцената (и̏збор, ду̏кат исто као по̏глед, пе̏кар).
-
отишао и слично[/i], отишо[/i].
Стандардно је отѝшао. Секундарно је о̀тишао, као одвѐла боље него о̀двела.
Ja ovo ne mogu da verujem.
-
Овде увек кажу близнаци. "Он има брата близнака".
Вероватно по логици — близнакиње/близнаци. Како је другде?
-
Неко је поменуо ово, а ја ћу поновити: треба лепо сакупити те особености трстеничког говора у неку књижицу. :)
Чујем и ја ту и тамо близнаци, али ипак ретко.
-
Овде често кажу који уместо ко. На пример: Који ти је рекао да ја продајем трактор?
Има ли то још негде?
-
Кој или куј уместо ко се често чује у говорима са југоистока Србије.
-
Овде је од глагола ковати увек ковем, ковеш… Има ли то још негде?
-
Je l’ ste čuli nekad za dzivlu i skublu? (ovo dz je kao u kosovsko-resavskom zidu)
Tako su zvali sestru i mene u okolini Leskovca kad smo bile klinke. Simpatično. [fsmile]
-
Она расправа о металиксивој ме подсети на нешто што је овде нормално. Она моја борда хаљина. Толико се изнервирао да је био сав борд у лицу.
Да поновим оно што сам рекао кад сам отворио ову тему — наводим примере који су уобичајени и код људи који су највише школе завршили.
-
Ја сам чуо и ро̑з-ро́за-ро́зо. :D
-
Smederevci kažu rȏzi-rȏza-rȏzo.
-
А како им је у предикативу: цвет је…?
-
А како им је у предикативу: цвет је…?
Розњѝкав. :D Ја сам чуо и то, најозбиљније.
-
Pa ja mislim isto rȏzi, ali ne drži me za reč.
-
Jeste li čuli za riječ plačipilav. To vam je ispraćaj mlade.
-
Ја сам као мали чуо за реч плавница, ваљда од другара, и све до пре неколико недеља мислио да је реч валидна. [iznenadjen] [lol] Шта мислите шта означава? Ајде погађајте. :D
-
Ја сам као мали чуо за реч плавница, ваљда од другара, и све до пре неколико недеља мислио да је реч валидна. [iznenadjen] [lol] Шта мислите шта означава? Ајде погађајте. :D
Ako nema veze s plavljenjem, poplavama i sl. (a verovatno nema, čim tražiš da pogađamo, te je prva lopta isključena), onda bi - pošto je koriste deca, a i odrasli mogu pomisliti da je validna - možda značila "modrica" ili eventualno "šljiva na oku".
-
… pošto je koriste deca, a i odrasli mogu pomisliti da je validna - možda značila "modrica" ili eventualno "šljiva na oku".
Да, управо модрица. [pljes]
-
Natrvoljiti - da li vam je poznato?
A šta je sa ronjati? (Moja prijateljica iz Užica mi se sita ismejala, jer nikad ranije nije čula, a meni je ta reč tako super. :D)
-
Шта је тачно роњати? Ја знам за рондати…Јел нешто слично?
-
Шта је тачно роњати? Ја знам за рондати…Јел нешто слично?
(Uh, kod nas je već prilično kasno tako da mi je koncentracija veoma slaba. :hehe:)
Ne, ronjati i rondati nemaju nikakve sličnosti. Ronjati bih otprilike mogla da prevedem kao tražiti preturanjem.
A sutra kad budem odmornija možda dam i neki primer.
Odoh sad da spavam. LN ;)
-
… Ronjati bih otprilike mogla da prevedem kao tražiti preturanjem…
Reč sam čula kod Bosanaca i koriste je baš za preturanje.
-
Овде су псовке:
… ти лебац у …
… ти цркву у…
… ти богородицу.
… ти све свеце у години.
… ти дан.
… ти дете
… те пас.
Јесте ли чули за све ове псовке?
-
… Ronjati bih otprilike mogla da prevedem kao tražiti preturanjem…
Reč sam čula kod Bosanaca i koriste je baš za preturanje.
Реч се чује и у нишком крају, али тамо се каже "ронђати" - кад неко (дуже) претура рецимо по остави, обично му кажу "Шта ронђаш тамо?".
-
Овде су псовке:
… ти дан.
Јесте ли чули за све ове псовке?
За ово нисам чуо, за остало јесам.
Објекат у псовци код нас стварно може бити све и свашта. Тако се у околини Ваљева код старијих сељака чује "…ти запис", где је запис оно свето дрво из словенске традиције. Међутим, у истом том крају никада нисам чуо да неко некоме псује дете (не значи да нема, али чуо нисам - сви које сам тамо сретао сматрају да је помињање детета у том контексту велики грех). С друге стране, у околини Алексинца, опсовати некоме дете прилично је обична ствар.
Не знам је ли неко радио неко истраживање у ком се крају колико псује. Некако ми се чини да сам код Банаћана чуо најмање псовки, а ако их је и било, биле су без глагола и некако благе, на пример: "Свеца му његовог".
-
Ja sam čula još goru varijantu u vezi deteta - dete krvavo!
Pa onda znam za …
— ti lebanu mrvu,
— ti sve do boga,
— te božji otac …
-
Јебем ти ситно жито, јебем ли ти маму мамину, сунце жарко… :D
-
Овде су псовке:
… ти дан.
Јесте ли чули за све ове псовке?
За ово нисам чуо, за остало јесам.
Објекат у псовци код нас стварно може бити све и свашта. Тако се у околини Ваљева код старијих сељака чује "…ти запис", где је запис оно свето дрво из словенске традиције. Међутим, у истом том крају никада нисам чуо да неко некоме псује дете (не значи да нема, али чуо нисам - сви које сам тамо сретао сматрају да је помињање детета у том контексту велики грех). С друге стране, у околини Алексинца, опсовати некоме дете прилично је обична ствар.
Не знам је ли неко радио неко истраживање у ком се крају колико псује. Некако ми се чини да сам код Банаћана чуо најмање псовки, а ако их је и било, биле су без глагола и некако благе, на пример: "Свеца му његовог".
Moja baka, inače iz Mokrina, imala je običaj da kaže: Idi u peršun. Tako da je ovo verovatno istina. Valjda što se ide južnije, psovke su češće, sočnije i inventivnije… :) Od jedne prijateljice koja je iz Tekije na Dunavu, i njene rodbine, čula sam takve psovke od kojih mi se ponekad želudac izvrtao, a ponekad bih se zacenila od smeha.
Ronjati sam ja čula za roniti (u vodi), mada mislim da je to neko interno izvrtanje te reči, i nije nešto rašireno, a za ronđati sam čula kako za tražiti, tako i za ono kad neko krene da gunđa bez prestanka…
-
Ronjati sam ja čula za roniti (u vodi), mada mislim da je to neko interno izvrtanje te reči, i nije nešto rašireno, a za ronđati sam čula kako za tražiti, tako i za ono kad neko krene da gunđa bez prestanka…
Da, ronjati - kao roniti, jeste izvrtanje u zezanju, a rondati i ronjati nije isto. Rondati je zvocati, a ronjati - preturati. No, kako ja poznajem ovaj izraz, on ne predstavlja tek bilo kakvo preturanje, već preturanje s namerom da nešto pronađeš.
-
..on ne predstavlja tek bilo kakvo preturanje, već preturanje s namerom da nešto pronađeš.
Pa to se valjda podrazumeva… :P
-
Ne podnosim da se išta podrazumeva, samo konkretno i jasno! Evo i tebi :P!
A kad smo već kod plaženja — gde se dedoše (ovo nije izraz iz mog kraja, čula sam ga od prijateljice iz Raške) oni smajlići sa lepim - velikim jezicima, nego si nam ostavila ovaj prcoljak?! :D
Dodatak: Sad ponavljam ovu poslednju reč. Neko bi rekao i prcmoljak. Zar nije interesantna? :D
-
Од овога што је Луче навела, чуо сам само дете крваво.
А ово што је Ранчер написао знам и користим свакодневно. :D
-
Од овога што је Луче навела, чуо сам само дете крваво.
Такође. Сећам се да је моја баба говорила јебем ли ти цркву Раваницу. Сваки пут смо падали од смеха. Где баш нађе Раваницу? :D
-
Цитирам бабу (да не кажем баку):
Ајде час у продавницу.
Узни кило прашак и вагету, [lol]
-
Сви смо чули за израз "не игра мечка". У нишком крају понекад се још додаје "Божана", дакле "Шта је, шта се гурате, не игра мечка Божана". Можете мислити како сам се тешко суздржао да не праснем у смех, кад сам се упознавао с тамо једном госпођом, а она ће: "Ја сам Божана…". До тог тренутка нисам знао да се то име даје и људима (сретао сам само Божена).
-
У селима подно Авале често се може чути и … ти матер божију на олтару цркве покајнице. Мислим да је у тој једној реченици садржано довољно богохуљења да се и атеиста згрози. Такође, сељаци из истог краја имају једну изреку "Плашиш бабу дебелим …" До скора сам мислио да је то локализам, док нисам чуо исту ствар у источној Србији, и онда на моје опште запрепашћење, у Русији сада… Изгледа да је то нешто старословенско [lol]
-
Одлични изрази, нисам их чуо сто година. [lol] Ово друго је нешто попут „плашити мечку решетом“.
П. С. У нишком крају се обично каже „шта је, шта зеваш, не игра мечка Божана“.
-
Moj đed je imao običaj da koristi psovku "Jebem li mu ošljem Boga". Dugo mi je trebalo da shvatim šta psuje.
-
Са псовки на нешто друго - данас сам поново чуо "ради у мајдану", место "ради у каменолому". Ваљевски крај, крајеви уз Дрину и Бањa Лука, где се тренутно налазим, далеко чешће користе "мајдан", него "каменолом". Не знам како је у другим крајевима.
Пошто је каменолом заправо рудник камена: Шумадија, север Црне Горе и Република Српска доследно кажу "Уруднику", док Београд говори "у рУднику"….
-
Да није Мајданпека, не бих ни знао шта значи мајдан, заиста нисам то чуо да неко каже, али мислим да то значи ’рудник’, не ’каменолом’.
-
Тачно, као турцизам. Међутим, данас је рудник практично свуда рудник, само је понегде каменолом још мајдан.
-
Често је мајдан коришћен за каменолом до скора и у Београду и околини (Ташмајдан, име је чисто турско, али у питању је каменолом, који се налази испод спортског комплекса).
-
Ја сам чуо и ро̑з-ро́за-ро́зо. :D
Данас у Градишци: "То вам је иза оне роза зграде" :)
-
Веровао или не, то је реченица стандардног језика. Речници (и Једнотомник) доносе роза као основни облик.
Ови моји би рекли иза розе зграде, у розој згради.
-
Мислио сам да је правилно розе зграде. Човек учи док је жив…
-
Знају ли ови млађи шта би значило: "Ено ти ло(ј)тре, до’вати ми штрањку, треба да сапнем говече". :) Пример из Причевића код Ваљева, :)
-
Ено лестава, додај ми уже да свежем говече?
„Лојтре“ је можебити од нем. Leiter. [lol]
-
Скоро, само није "свежем". "Сапети" је везати кратким ужетом рогове и једну ногу говечета да не може да трчи, него мора да полако пасе. Коњ се аналогно сапиње везивањем ноге и оглава. Дакле, "ограничити кретање".
Свака част, мислио сам да ће бити теже. Не знам одакле лотре или лојтре, већ како ко каже, али у селима ваљевског краја код старијих људи ретко се чује "мердевине".
Ево још пар локализама: у ваљевском крају "обала" је живица поред пута или међе, а "точак" је бицикл; овде у Бе-Ха, где се тренутно налазим, кад се нешто "чује" значи да непријатно мирише, илити смрди; (највероватније измишљотина) реченица из Вранића код Београда - "Није морално да буде секундардно" (не мора баш исте секунде).
-
Ја сам чуо да ручна колица зову у Босни тачке. :)
П. С. Штрањку сам из контекста схватио, то нисам знао шта је. Је л’ и то неко посебно уже, нарочит канап?
-
Јок, обично канапче. Дебље од конца, краће од конопца. Тачке су уобичајене, грађевинска и друга колица на гурање. Од тачки (то је множина :) ) већи је јапанер, то је ваљда познато :)
BTW, Руси исто кажу тачке.
-
Da ne pomisle svašta oni koji ne znaju tu reč: tâčke.
-
Ја сам чуо за штрангу у истом значењу.
-
Ја сам чуо да ручна колица зову у Босни тачке. :)
Ja sam do sada čuo upotrebu sljedećih termina u BiH (bilo je dosta migracija stanovništva posljednjih godina):
Kolica, tačke, civare, kariole…
Ljestve, stepenice, lo(j)tre, merdevine…
-
Mislim da bi najbolje bilo zaključati ovu temu i slobodno otvarati novu za svaku riječ, jer ovaj format nije pogodan za dublju raspravu, koja bi uključivala npr. etimologiju, poređenje sa standardnim jezikom, mini-anketu i sl. Sadašnji format je površan i relativno dosadan.
-
Док се тема не закључа - јуче у Гацком натпис: "Обавезно презување!", у смислу скидања ципела и натицања папуча. Кратко и јасно, мада не знам да ли се користи у другим крајевима, верујем да би овде рекли "Обавезно коришћење папуча", или некако слично. Такође не могу да се сетим да сам овде икад чуо "Преобуо сам се", само "Променио сам обућу", или "Сазуо сам се", само "Изуо сам ципеле".
Више ми пријају стари изрази :)
-
Mislim da bi najbolje bilo zaključati ovu temu i slobodno otvarati novu za svaku riječ, jer ovaj format nije pogodan za dublju raspravu, koja bi uključivala npr. etimologiju, poređenje sa standardnim jezikom, mini-anketu i sl. Sadašnji format je površan i relativno dosadan.
Pretresli smo ovaj predlog pa nam je palo na pamet da otvorimo potforum za razne reči i izraze koji se mogu podvesti pod lokalizme, regionalizme i sl. Šta mislite?
-
А што не би могло. :)
-
Мени се чини да у оквиру "Семантике и етимологије" може да се расправља о свакој појединачној речи , док ову тему више доживљавам као збирку интересантних израза, начина описивања неких ситуација, коментара типа "А тамо говоре…" итд. Дакле, више као сваштару којој је, додуше, можда место на месту за необавезно ћаскање, што не мора нужно да укључује научничку строгост :)
-
Мени се чини да у оквиру "Семантике и етимологије" може да се расправља о свакој појединачној речи , док ову тему више доживљавам као збирку интересантних израза, начина описивања неких ситуација, коментара типа "А тамо говоре…" итд. Дакле, више као сваштару којој је, додуше, можда место на месту за необавезно ћаскање, што не мора нужно да укључује научничку строгост :)
Pa to smo i mislili, kao potforum u Semantici i etimologiji, jer bi bilo zaniljivo analizirati te reči, videti kako su nastale, od čega i sl. Puko nabrajanje i nije toliko interesantno a ovo bi svakako bilo daleko korisnije…
-
Онда ајде…
-
Јуче сам се вратио из Рибарске бање, издржавао сам бању, како то овде кажу. Чуо сам од цимера, пореклом из Сјенице, једну необичну реч. Рече он једном приликом: Била су то тешка времена, да нисам имао неки заџепак, гладовали бисмо. Заџепак. Симпатична реч за уштеђевину. Први пут сам је чуо и одмах схватио шта значи.
-
— Лепе ти те папуче. Пошто су?
— Иљаду динара.
— Зашта, бре?!
Нисам сигуран да ово користе у Војводини, нпр.
-
Знам човека који је ово (http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/56/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81/1212374/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8+%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD+%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%BE%D0%B3+%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0+++.html) написао.
-
У вези с тим, моје прво искуство с "ки", Ниш:
(улазим са старијим колегом код неког директора, његовог познаника)
- КакО си, бре, дирЕкторе?
- Ки прасе у цегер!
Laconicas brevita, нема куд јасније.
-
- Ки прасе у цегер!
[lol] [lol] [lol]
E baš me nameja… Suze mi pođoše na oči.
-
Погрешио сам у латинском, треба Laconica brevitas. Сори.
-
Надам се да је ово права тема. Налетех на страницу са изводом из речника старих израза које су користили Сремци.
http://www.simanovci.rs/ckalj/sremacki-recnik/
-
Ми у породици користимо разне изразе (да не кажем скроз личке).
Бена и бенетина у смислу будала и будалетина, с тим да има разлике у дужини Е, за мушке будале је бена, а за женске беееееееееена. Цокље су зепе. Ајме мени се користи за сваку невољу. Падела и паделица за посуду/посудицу. Ћено - пас, ћеница-псић. Усован-неваљао, необуздан.
Цопрња – особа женског или мушког пола која има лош карактер.
Да додам нешто чудно, моја мама говори гаТ уместо гад, а у падежима је нормално са Д.
-
А шта су то зепе?
-
А шта су то зепе?
То је врста једноставне плитке обуће, обично их носе старије жене. Изгледају отприлике као балетанке од тамноплаве јаке чоје, са танким пластичним ђоном.
-
(http://vukajlija.com/var/uploads/illustrations/200903/44206/zepe.jpg)
-
Ah, viđala sam to po selima kod starijih žena… Hvala Zorane i Dujo… :D
-
Coklje su coklje. Nisu baš zepe. I lepše su.
(http://curly-sheep.com/img/products/ca/coklje-1a.jpg)
-
Aha, znači pápe. :D
E sad, je li coklja isto što i priglavak (tj. moja papa),
(http://www.bosnia-herzegovina.us/images/BH3639.jpg)
ili je ovaj tvrđi našivak na tabanu razlikovni detalj?
-
Ovo poslednje dvoje su priglavci. Moja majka mi ih stalno kupuje kad dođem u Bgd… Da mi ne bude zima… :P
-
E sad, je li coklja isto što i priglavak (tj. moja papa),
ili je ovaj tvrđi našivak na tabanu razlikovni detalj?
Upravo tako. Priglavci su bez te gume na tabanu. Coklje su letnja obuća i nose se i napolju.
-
Nisam ni slutio koliko je tu terminologija. Za mene su to sve papuče. [cesh]
Kako su uopšte nastale te silne reči, zepe, coklje, pape? Hajde, priglavak je očigledno slovenska tvorba…
-
Zepa je, mislim, od italijanskog zeppa, ’potpetica, platforma’ (jes’ da baš i ne liči…)
Papa je iz mog kraja (severna Bosna), nagađam da je nastalo od papuča
Coklja, isto nagađam, ima veze sa cokulom
Za priglavak, HJP daje očigledno pri+glava, ali nemam ideju kako je nastalo… glava je prilično daleko odatle [neznam]
-
Upravo tako. Priglavci su bez te gume na tabanu. Coklje su letnja obuća i nose se i napolju.
Meni to na slici ne liči kao nešto što se nosi napolju. Ne verujem da bi to što je prišiveno dugo izdržalo… I ne liči mi na gumu, nego na parče nekog malo debljeg platna, eventualno parče kože ili skaja. Ništa što bi izdržalo hodanje po ulici. Takođe, vuna mi ne deljuje kao najbolji materijal za leto…
Ja mislim da je to priglavak sa ojačanim tabanom. To je logično, jer se priglavci najpre istanje i posepaju na petama i delu tabana ispod prstiju…
-
Ма нема ништа боље од вунених чарапа.
(http://x.vukajlija.com/var/products/posters/201011/39168/jebite-se-fenseri.jpg)
-
Можда је вероватније приглав-(ити) + -ак, што етимолошки свакако садржи форманте при- и глава.
-
Мени мама плете цокље, имам и са гумом испод и без гуме, само су за кућу, бар их ја тако доживљавам.
-
Meni to na slici ne liči kao nešto što se nosi napolju. Ne verujem da bi to što je prišiveno dugo izdržalo… I ne liči mi na gumu, nego na parče nekog malo debljeg platna, eventualno parče kože ili skaja. Ništa što bi izdržalo hodanje po ulici. Takođe, vuna mi ne deljuje kao najbolji materijal za leto…
Veruj, nosila sam ih godinama. Jedva sam čekala leto da odem kod babe i dede, gde su me svake godine čekale nove coklje. Vrlo su izdržljive, a to što su od vune ne predstavlja nikakav problem. Nikad mi u njima nije bilo vruće.
I da, neverovatno su izdržljive. Guma je dole, sigurno. I to od unutrašnjih traktorskih guma. Gledala sam šta baba radi. [yes]
-
Da, vuna je čudesan materijal. Leti hladi, zimi greje. Ali mi više nemamo naviku da je nosimo leti, to su nekako više naši stari…
-
E, sad čitam neki intervju s Nikolom Đuričkim, i pročitam izraz "vunovlačariti". Ja ne znam odakle je on, niti odakle mu je porodica, ali on je valjda rođen u Beogradu. Izraz koristi u smislu "razvlačiti se" (barem tako ja tumačim). Evo citata:
— To je zato što si, pre toga, bio loš u školi…
— Ma ne loš, grozan. Nisam bio problematičan, nikad nisam pravio probleme, ali naprosto ne bih išao na čas ili bih vunovlačario, nisam bio baš mnogo koncentrisan na to.
Da li je još neko čuo za ovaj izraz, i da li zna šta tačno znači?
-
najvise mi se dopao novokomponovani glagol
vunovlacariti.Glagol bi oznacavao nekog ko
mnogo prica i naporan je za slusanje ( da ne upotrebim
imenicu smor)
-
Vunovlačarenje zaista postoji. Tačnije, postojalo je. To je raščešljavanje vune tek ošišanih ovaca i pripremanje za dalju obradu. U prenesenom značenju je, verovatno, mlaćenje prazne slame na času, pričanje radi pričanja i zabave. I smaranje svih prisutnih.
-
Ja sam na ovo par puta naišla u nekoj literaturi i mislila sam da je arhaizam, ne bi mi palo na pamet da je noviji izraz. Mislila sam da znači odugovlačenje ili ubijanje vremena.
-
Пре тридесетак и више година у Сарајевској улици у Београду, између Вишеградске и Милоша Поцерца, радила је једна вуновлачара. Становао сам у том крају па се сећам.
Иначе, има о том занату овде (http://www.google.com/url?sa=t&rct=j&q=%D0%B2%D1%83%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%B0%D1%80&source=web&cd=2&cad=rja&ved=0CDcQFjAB&url=http%3A%2F%2Fstarizanati.wikispaces.com%2F%25D0%2592%25D1%2583%25D0%25BD%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25BB%25D0%25B0%25D1%2587%25D0%25B0%25D1%2580&ei=4hbOUJusCcWUtAbvvYD4Bg&usg=AFQjCNH1VMebg3EQmzpEwRO7NMnAlRSNHg&bvm=bv.1355325884,d.Yms).
-
Интересује ме да ли се код некога још употребљава реч „предузеће“ у смислу „прегнуће“, „подухват“? Или је то значење постало архаичано?
-
Мислим да сам "предузеће" у том значењу сретао само код писаца до пред II светски рат, у сваком случају не могу се сетити да сам икад чуо некога да то користи у дневном говору. Изласком Закона о привредним друштвима "предузеће" је престало да се користи и у значењу "фирма".
-
Ево да ме друг не упита зашто моји кажу ћио и ћела, не бих ни приметио да они то говоре. Уместо хтио и хтјела, кажу ћио и ћела. И у множини користе ћели.
Изгледа да се још једно јотовање извршило.
-
Koji tvoji? Pa zar tako govore u Petrovaradinu?! Meni to više liči na crnogorski…
-
Мислим на родитеље (Лика) под тим „моји“.
-
Мислим на родитеље (Лика) под тим „моји“.
Ah. Vidim da ti piše "Petrovaradin", pa se zbunih…
-
То има да се купи само на две месте у граду.
Ово може да буде и остатак некадашње двојине на -ѣ (као што имамо двеста од двѣсътѣ према старој именици с. р. съто). Има ли још којег примера где вам личи на женски род?
Мало се касно убацујем, сад сам тек приметио.
Чуо сам од Вршчана, "две ћошке", "три ћошке даље"… у једнини је мушког рода, ал’ у множини женског. Кад сам питао момке је ли то тако говоре само у Вршцу или и у околини, гледали су ме бело. Нису ни примећивали да премећу род. После је било "пази стварно… ко би рекао… нама то нормално".
-
Овде код мене је уобичајено да се каже:
— То је кућа оном мајстору који ради фрижидере.
— Оно је жена нашем директору.
— Ово је ауто мом комшији.
-
Посесивни датив у моме крају обично чујем у упитним реченицама које се односе на место становања:
- Где је кућа оном мајстору који… / оном професору Економске школе… / Срђану што ради у општини.
Међутим, када говоримо о питањима која се тичу статуса, наилазимо на разлику. Питање: "Где је жена нашег директора?" подразумева да директор има жену, те да постављач питања жели да одгонетне где се она налази. Међутим, питање: "Где је жена нашем директору?" може да буде и чисто реторско питање (закључује се да директор није ожењен, а посредно може да подразумева и својеврсно спочитавање директору због чињенице да је самац, што може да има и одређене конотације везано за сексуално опредељење).
Када већ пишем о питањима и њиховом смислу, ред је да то повежем и са почетним питањем у овој теми. Могуће је рећи: "Он је брат мојој мами" зато што је могуће питати: "Коме је он брат?", а онда ћемо као могући одговор да имамо наведено. Исправна су оба питања - и "коме је он брат?" и "чији је он брат?", као што су исправни адекватни одговори на њих. Са друге стране, није исправно: "То је телефон мојој мами", пошто не можемо да саставимо исправно питање за добијање таквог одговора (питање би гласило: "Коме је то телефон?", што мислим да је апсолутно неисправно; исправно би било само: "Чији је то телефон?").
-
Пошто ја живим само тридесетак километара источније од Тузора имамо слично искуство. Иначе, наша два града припадају сасвим различитим акценатско-дијалекатским подручјима.
Једном приликом сам чуо квитара на пијаци који се нашао поред празне тезге, осврће се и пита:
— Којој је ово купус?
-
Zar se svuda oko Kraljeva ne govori tzv. kosovsko-resavski?
-
Možda je Zoran mislio 30 km zapadnije?
-
Možda je Zoran mislio 30 km zapadnije?
Не, Трстеник је источније и тамо се говори као у серији "Село гори…"
Већ на пола пута до Краљева и западније је друкчије. Има тамо једна много добра кафана "Код лепог Бора". Боро, Бора. Ацо, Аца и сл. И акценат се разликује.
http://img651.imageshack.us/f/ivick.jpg/
-
Овде често користе "који" уместо "ко".
— Који ти је рекао да продајем ауто?
— Који ће да плати ово пиће?
— Који ће сутра да ми помогне?
Има ли то још негде?
-
Ево мало о новосадским речима. :) Гари, горњак и зју користим док за најо први пут чујем. За пициген знам и наравно Дунааавска.
http://www.kurir-info.rs/najnovosadskija-rec-gari-ubedljivo-pobedio-gornjak-clanak-701289 (http://www.kurir-info.rs/najnovosadskija-rec-gari-ubedljivo-pobedio-gornjak-clanak-701289)
-
Оно о чему ја пишем није жаргон, него регуларан облик код доброг дела житеља овог краја.
-
Гари, горњак и зју користим док за најо први пут чујем.
Šta je „zju“?
-
Зујање? А кић и ђава, говори ли се то по Новом Саду? Најо је ваљда ’шипак, ништа’.
-
Кад смо били деца, узвик чуђења и одушевљења „зју!“ (тачније, „źu!“), одговарао је енглеском wow! или omfg!
У Београду се некад, налик новосадском „гари!“, говорило „гене!“ Говори ли се још?
-
Nikačuo. ::)
-
Зујање? А кић и ђава, говори ли се то по Новом Саду? Најо је ваљда ’шипак, ништа’.
Ђава да, за кић први пут чујем. Да, зју је узвик за чуђење.
-
Кад смо били деца, узвик чуђења и одушевљења „зју!“ (тачније, „źu!“), одговарао је енглеском wow! или omfg!
Питам се да није то настало од некадашњег "јо!". Из истог фонда речи, имали смо и "крвав" (што би било данашње "супер" или "екстра"), и посебну варијанту "крвичан" (можда само код мене на Шећерани, био сам клинац и нисам имао појма ни где су Кинта, Доља, Багљаш, а камо ли како се тамо говори).
-
Кић = сокић. :)
-
Постоји ли још негде облик кунео се да га је видео кад…
Често се чује проклевено, уместо проклето.
-
Није мој крај, али сам махом у југоисточној Србији, али и Поморављу, доста слушао речи са словом које у српском не постоји а могло би да се транскрибује као ДЗ. Изговор је идентичан jедној од варијанти изговора италијанског Z (Zio = стриц, ујак) дзио.
Примери: дзиндза (слина), дзрли (чини ми се сија, пресијава се), дзидза (надимак некадашњег боксера Недељковића из Јагодине, за који не знам да ли има и неко значење) итд.
Надам се да о овоме до сада није било речи, а ако јесте - извињавам се.
-
Овде често користе "који" уместо "ко".
— Који ти је рекао да продајем ауто?
— Који ће да плати ово пиће?
— Који ће сутра да ми помогне?
Има ли то још негде?
U mojoj porodici kad se zezamo, kažemo "konj" kpje je verovatno stiglo od koji koje se skratilo na koj a od toga iz zezanja postalo konj.:)
-
U mojoj porodici kad se zezamo, kažemo "konj" kpje je verovatno stiglo od koji koje se skratilo na koj a od toga iz zezanja postalo konj.:)
Мени се чини да ће то пре бити шала, зафрканција и с тим у вези мало извртање основне речи. Зато се у ресторану, у неком друштву, понекад чује поменуто шаљиво питање: "Коњ ће да плати"? А можда узгред може да значи и "Коњ је онај ко плати; платиће коњ".
-
Ne, ne, sigurno se ne insinuira na pravog konja niti da je neko konj, samo je sličnost samih reči u pitanju. Kucala sam ovo s telefona između dva metroa u hodu, pa nisam mogla dobro da se izrazim. Htela sam da kažem: Verovatno je i nama od nekud došlo to "koji će da radi nešto", a ne "ko će da radi nešto", što smo mi pretvorili u "konj će da radi nešto". A ja pretpostavljam da se do konj došlo tako što smo prvo skraćivali koji na koj, a onda se i koj pretvorilo u konj iz čiste zajebancije. Ono što ja ne znam a živo me zanima jeste odakle nama to "koji će da radi nešto". Pogotovu što moja familija nema veze s čarapanskim krajem gde živi Zoran.
-
Мени то и даље личи на намерно извртање речи, у шали или због нечег дугог. Мислим и да један човек не говори стално "коњ" већ "ко" или онако како се говори у његовом крају.
Осим ко, који, кој и коњ, у неким крајевима се користи и куј. Рецимо: Куј ће донесе лебац?
Да не отварам нову тему, у истим каревима се користи и "ким" у значењу "коме": "Ким си, бре, ти претио!?"
-
Da nije to "južna pruga"?
-
Јесте "јужна пруга", али иам тога и северније, у Поморављу, можда већ од Велике Плане па на југ. Но, има тога делимично и мало западније.
Иначе, "јужна пруга" се последњих година схвата и као регија, односно као њен назив, понегде и званични. Тако се зове и једна рукометна лига… Ако се на то мисли - Јужна пруга.
-
Да ли се још негдје у руралним крајевима умјесто прексиноћ каже оновечери?
И какве варијанте ове изреке се могу наћи: Иста пјесма к’о и прије, исти момак Димитрије? У значењу да неки у истој позицији увијек раде наопако, да се нешто што је лоше понавља.
За некога ко много измишља, мути и петља кажемо да дипла. Диплати је настало од дипле. Али не знам да ли се то још негдје користи.
-
Kad pominješ diple, moj otac kaže "ne sviraj u diple", ili "svira u diple", kad hoće da kaže da neko priča bez veze, lupeta. Prilično sam sigurna da je to pokupio u valjevskom kraju.
BTW, šta su to diple? Pretpostavljam neki muzički instrument, ali nikad mi nije bilo jasno koji.
-
Па дипле су нека врста свирале, пише на интернету да су типа кларинета.
-
Diple ili dvojnice su dvostruka frula, tj. drveni instrument sa dve vazdušne cevi i dva para otvora. Javlja se kao frula za usta i kao nastavak za gajde.
(http://www.zadar.travel/images/original/Curlike_jednocjevne_svirale_svirale_dvocjevne_svirale_i_diple_Bukovica_1294761927.jpg)
-
Е овакву као што је трећа слијева сам држао у руци [da]
-
Kad pominješ diple, moj otac kaže "ne sviraj u diple", ili "svira u diple", kad hoće da kaže da neko priča bez veze, lupeta. Prilično sam sigurna da je to pokupio u valjevskom kraju.
И ја тај израз знам у идентичном значењу, а мислим да није само из ваљевског краја. Ту је и варијанта "дувати у дипле".
-
Израз "свирати/дувати у дипле" се користи и у значењу: радити нешто без садржине, нешто мање вредно, што није од користи. У том смислу је израз употребио Милош Н. Ђурић, чувени професор, философ и филолог. Одговарајући на наговарање колеге, професора Музичке академије, да потпише "Апел српском народу", Професор (баш тако, са великим П) је одговорио:
- Лако је теби, мој колега, ти својим студентима предајеш у дипле свирати, а ја мојим предајем етику!
Чика Мишин кладенац (http://www.politikin-zabavnik.rs/2008/2959/02.php)
-
Мама ми је некад причала да би њена баба када би их критиковала зашто ништа не раде знала да каже: "Ачугу на бачугу, па ђиласни низа село". Ове ријечи никад нигдје ни од ког више нисам чуо, немам појма шта тачно значе, али у неком слободном преводу то би било као "Згуза-нагуз, па у скитњу по селу".
-
FiloZof.
-
Ево, да и ја убацим неких специфичности из мог краја.
Иначе сам из РС, Модриче тачније.
Што се тиче наших локалних специфичности:
*Ми се строго држимо "
рођака", никако "брат/сестра од тетке/ујака/стрица". Не знам какви су Херцеговци по том питању. Ја сам мислио да је то "стандард" у свим крајевима. Одрастајући спознах да то не важи за Србијанце (знам да ће се сад неко ко спурен штрецнути), а како почех студирати - ни за Крајишнике (бар оне у Бањалуци).
*Као што могосте прочитати - користимо израз Србијанац. Ја га најнормалније користим. Мислим да сам на Вокабулару виђао којекаква узбуђивања по том питању. За мене ту не постоји проблем. За разлику од осталих наших комшија, ми се Срби нисмо у бурном 20. успјели ујединити у једну државу. И сад…ја као Србин из Републике Српске не могу рећи "То је српска фирма". Просто јер то није информација коју желим пренијети. Ја живим у РС, гдје имамо своје законе и свој порески систем па тако у изјави "То је српска фирма" не садржи информацију да је та фирма из Србије, нажалост, друге државе. Стога је, по мени, апсолутно оправдно постојање термина србијански/Србијанац.
*гутамо и, тако се често чује гутат’, гледат’, Јанков’ћ, али и теже ријечи за изговорити (што ми нема смисла) попут рад’т (радити)
*у перфекту а испред о је no go. Дакле пос’о, глед’о итд. су у разговорном језику стандард. Ријетко ко успијева да користи и и о, а да при том не звучи неприродно. Као што рекох, ово важи за разговорни ниво. Када назовете фирму, дама или господин који вам се јави ће користити - бар би требао и и и о [/li][/list]
*ја сад не знам да л’ је то због тога што спадам у ону генерацију дјеце која су почела ићи у ОШ када су овдје у РС спроводили политику екавизације. Модрича и није баш географски близу екваичара, но опет се чују често код нас неке ријечи у екавици. Нпр. овдје ће ријетко ко рећи послије, али зато после, исто тако доле/доље. Мени ни у сну не би пало на памет да то изговорим, дјелује ми страно/вјештачки/неприродно. Мислим да то важи и за недељу/недјељу и понедељак/понедјељак.
Е, а сад дио за који се надам да ће ми неко моћи помоћи одн. објаснити о чему се, овдје, побогу, ради! То је јзик дједа мог. Ово ме посебно интересује у погледу етимологије и да ли постоје слични изрази у другим крајевима српског говорног подручја.
Он често вели ствари попут:
* ијер - зашто/због чега/што
нпр.
"Јуче ме напао Петар". - "Ијер то?"
* спара/пара(м) - по
нисам сигуран који од ова два облика…или можда оба.
нпр
"Мораш ићи спрам/пара пута".
Претпостављам да је ово нека чудна девијација од "спрам"
* Јами - у значењу "ма де/немој рећи/пусти то/престани".
Нпр.
кад неко ради нешто упорно што не би требао - мој "ђед" ће му рећи "Јами болан!"
или кад неко нешто каже што је за неповјеровати (у смислу "дај, не могу вјеровати") или кад тај неко мало потпуцава одн. зеза (онако доброћудно смијући се на пацке "ајд, бога ти, немој више")
* Исто тако ми његов говор понекад има поприлично архаичан шмек. Тако су обавезни облици нпр. ражљут’т (ражљутити, од разљутити). Можеш лако реченицу чути: "То мораш шњиме виђет" (је л овдје морало одвојено ш од њиме???)
Опростите ово вјероватно недосљедно стављање курзива и масних слова, али, ко ће на свакој другој ријечи стављати ово. Човјек се погуби.
OFF: Примијетио сам и раније, али ми се и сад десило. Да ли се вама икад деси да куцајући мијењате звучне са безвучним паровима и обрнуто? Нпр. "Није овако, неко онако" (а треба него). Нпр, куцајући овај пост сам умјесто неко укуцао него. То ми се знали дешавати и са д и т, али се сад не сјећам примјера. Увијек се зачудим откуд то… [neznam]
То је све што ми тренутно пада на памет, а да би некоме могло можда бити интересантно. Ако се сјетим још чега - написаћу.
-
- …. (знам да ће се сад неко ко спурен штрецнути)….
[/l][/l]
Neće se niko štrecnuti, nismo mi Vokabular. ;)
Nas to više zanima kao jezički kuriozitet nego političko natezanje. Štaviše, ovde je to prosto zabranjeno. Čim se počne, odmah se seče u korenu. Što se Srbijanca tiče, nismo došli do konkretnih zaključaka, iako smo i ovde imali podužu raspravu. Doduše, mnogo pristojniju nego na Vokabularu. Evo ti linak ako te slučajno zanima da pročitaš razna mišljenja. A ako imaš da dodaš nešto novo, slobodno dodaj. Al tamo u temi. ;)
http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=3845.msg43147#msg43147 (http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=3845.msg43147#msg43147)[/list]
-
* Јами - у значењу "ма де/немој рећи/пусти то/престани".
Остали изрази су ми непознати, али јами сам чуо од Мостараца и код њих то значи узми. Нпр. чак кажу и "јама ли риба?"
-
Заборавих рећи - мада мислим да је свима јасно - код мене је дјед сеоски човјек и тај начин говора сам чуо
само махом од старијих људи из тог мог родног села.
Сјетих се још пар занимљивости.
Супруга ми је Бањалучнка. Они (Бањалучани) глагол пожељети користе као повратни глагол. Дакле, они би знали нпр. рећи: "Пожелио сам се супе!" То ми је увијек било смијешно. Како ми је моја садашња супруга, а тадашња дјевојка објаснила, "Пожелио/пожељела сам те!" (уколико би то било упућено особи) њој има ту неку сексуалну конотацију.
Осим тога, Бањалучани чудно изговарају нпр. националности у женском полу. Нешто попут именице банка (не као финансијска институција, већ као новчано средство - "немам банке"). Ко да је дугоузлазни акценат на претпосљедњем "а".
банка (финансијска институција) банка (средство за плаћање)
Јапанка :fuj to: Јапа́нка :like:
исто тако
вегетаријанка вегетарија́нка
Бруни:
A ako imaš da dodaš nešto novo, slobodno dodaj. Al tamo u temi. ;)
Прочитао. Мада се тема више бавила босанским/бошњачким језиком. Моје мишљење је већ исказано кроз постове других људи или комбинацијом постова, тако да, нема се ту шта додати :)
-
… Они (Бањалучани) глагол пожељети користе као повратни глагол. Дакле, они би знали нпр. рећи: "Пожелио сам се супе!" То ми је увијек било смијешно…
Осим тога, Бањалучани чудно изговарају нпр. националности у женском полу. Нешто попут именице банка (не као финансијска институција, већ као новчано средство - "немам банке"). Ко да је дугоузлазни акценат на претпосљедњем "а".
Нема ничег чудног ни ретког у употреби глагола пожелети у повратном облику. У целој Србији се свакодневно може чути: ужелео (пожелео) сам се нечега/некога.
Исто важи и за "немам банке", што би опширније могло да се каже: немам ни пребијене банке (банка = десет динара).
Мени је, пак, било необично што Бањалучани кажу; у Бањој Луци.
-
Сјетих се још једног израза.
Теке - у значењу мало
"Узми теке ракије!"
додуше, теке и ракија у једној реченици не постоји код мог дједа :)
-
Нема ничег чудног ни ретког у употреби глагола пожелети у повратном облику. У целој Србији се свакодневно може чути: ужелео (пожелео) сам се нечега/некога.
У Краљеву и околини нисам чуо облик "пожелео сам се", већ најчешће "зажелео сам се", ређе "ужелео сам се".
-
Нема ничег чудног ни ретког у употреби глагола пожелети у повратном облику. У целој Србији се свакодневно може чути: ужелео (пожелео) сам се нечега/некога.
Исто важи и за "немам банке", што би опширније могло да се каже: немам ни пребијене банке (банка = десет динара).
Мени је, пак, било необично што Бањалучани кажу; у Бањој Луци.
Изгледа да нисам најразумљивије срочио што сам желио рећи. :)
1. Није спорно рећи "зажелио сам се". Зажељети ваљда захтијева повратну замјеницу, али пожељети ја мислим да не захтијева.
Исто као глагол гледати (без повратне замјенице), али загледати (са префиксом за и повратном замјеницом).
2. То са "банком" сам навео да би приближио како изговарају женске облике националности. То продужено а код "-анка" (нпр. код Јапанка) се исто изговара ко код "банке" (као кад се каже "немам пребјене банке")…
Дакле, нисам хтио рећи: "Они кажу -немам пребијене банке-" него "Они изговарају дио -анка код националности у женском облику као кад се каже >пребијена банка< - са продуженим а"
Што се пак "У Бањој Луци тиче", морам признати да сам за тај облик тек сазнао када сам почео тамо студирати. Универзитет у Бањој Луци је назив тамошње високошколске институције. Углавном, равноправно је и Бањој Луци и Бањалуци
-
Мислим да су пожелети (се), зажелети (се) и ужелети се варијанте са веома сличним значењем и да је једина разлика у томе што је ужелети се искључиво повратни глагол, док остала два могу, а не морају да буду. Као повратни не користе се сва три са подједнаком учесталошћу, али се користе.
-
Што се пак "У Бањој Луци тиче", морам признати да сам за тај облик тек сазнао када сам почео тамо студирати. Универзитет у Бањој Луци је назив тамошње високошколске институције. Углавном, равноправно је и Бањој Луци и Бањалуци
Ispravno je i jedno i drugo, samo što:
Banja Luka — Banjoj Luci — Banjolučanin
Banjaluka - Banjaluci — Banjalučanin
Tako da u jednom te istom tekstu treba slediti verno jedno od ova dva pravila. Ne valja mešati.